U svim oblastima svog delovanja čovek svoju aktivnost svesno usmerava ka cilju koji želi da dostigne koristeći se raznim vrstama saznanja. Analizom postojećeg saznanja – podatka i njegovom upotrebom, podatak dobija novu kvalitativnu vrednost i postaje informacija. Informacija se transformiše u bitan elemenat procesa upravljanja, u širem smislu, sistema sa kojim je povezana. Valjana informacija …
Politika su procesi i način na koji se donose odluke unutar jedne grupe ljudi. Iako se obično politika odnosi na vlade, političko ponašanje se opaža u bilo kojoj grupi ili instituciji koju sačinjavaju ljudska bića. Veber daje sledeću definiciju politike: „Vođenje ili uticaj na vođenje neke političke organizacije, a u našem slučaju države. Politika će, …
Partije u zemljama stabilne demokratije „prožimaju“ sve ostale demokratske institucije; one određuju način rada i sadržaj odluka parlamenta, aktivnost vlade zavisi od opredjeljenja vladajuće partije (ili partija), personalni sastav učesnika izbora određuju partije, a ishod izbora takođe zavisi od odnosa snaga između partija. Tragovi političkih partija nalaze se još u starom vijeku. U antičkoj Grčkoj …
Krajem 20. i početkom 21. veka svedoci smo pojave snažnih izazova u ekonomskoj nauci. Veliki napredak informatičke tehnologije u nauci i tehnologije uopšte, menja karakteristike poslovnog okruženja, koje u odnosu na šezdesete i sedamdesete godine 20. veka postaje znatno kompleksnije. U takvoj situaciji turbulentnosti i sve veće složenosti poslovnog okruženja dolazi do jake potrebe za …
Osnova razvoja kompanije jeste konstantno napredovanje u svim sferama organizacije kompanije, učešnja na tržištu kao domaćim tako i inostranim. Globalizacija kao fenomen 21. veka dovela je formiranja tržišnog igrališta na svim kontinnetnima. Veliki broj kompanija koje su poslovale u nacionalnim okvirima sada su bile pod pritiskom konkurencije koja je prevazišla svoje granice što je ostavilo …
Društvena moć se analizira sa različitih aspekata – ekonomskog, političkog, psihološkog i antropološkog. U sociologiji moć se pretežno odredjuje prema stanovištu Maksa Vebera: izgledi jednog čoveka ili više ljudi da sprovedu svoju volju u nekom zajedničkom delanju, čak i uprkos otporu drugih koji u tom delanju učestvuju. Pojedinac može da nametne svoju volju drugima u …
Politika, političke partije i politička moć – Seminarski rad Read More »
Svaka nastala šteta ne izaziva nečiju obavezu da je nadoknadi. Načelan je stav da imalac pravnog dobra treba sam da snosi štetu koja je njegovo dobro zadesila. Drugim rečima, kome dobro pripada, toga i šteta, na prvom mestu, pogađa[1]. To je pravilo iskazano u § 1311. austrijskog Opšteg građanskog zakonika, i ono se svodi na …
Objektivna odgovornost kao pravni osnov za naknadu štete Read More »
Roba ili usluga predstavljaju osnovu tržišta a predmet su razmene učesnika na tržištu. Poslovi prodaje ili razmene stvari stari su koliko i savremeno civilizovano društvo. Od procesa robne razmene preko uspostavljanja novčanog sistema oduvek je postojala potreba za razmenom tj. kupovinom ili prodajom. Razvojem tržišniih sistema dolazi do poslovne prakse koja je zasnovana na ugovorima. …
Država spada u političko-pravnu nadgradnju. Država se pojavljuje tek pojavom civilizacije i klasa. Pojava neravnopravnosti u društvu pojačava sukobe, samim tim da bi sebe zaštitili, poslodavci i bogati ljudi osnivaju aparat sile koji treba da održava ravnotežu (preko sudova, vojske i slično). Naravno ekonomski najača klasa u društvu je imala i navjiše uticaja u državnom …
Porodica je u današnje vreme suočena sa brojnim teškoćama i problemima kako bi se održala i ispunila pretpostavljene funkcije i očekivanu ulogu. Promene koje se odvijaju velikom brzinom u svim segmentima savremenog društva ostavljaju značajne posledice na stanje, razvoj, ulogu i mesto porodice u društvu. Svakako najznačajnija pojava našeg vremena jeste globalizacija. Ona se ispoljava, …
