Mediji danas imaju neverovatnu količinu moći u svojim rukama. Imaju mogućnost da prikažu krivce kao pravednike, junake kao negativce a od trivijalnih događaja da naprave suštinu dnevnih dešavanja. No današnji masovni mediji do nekle se razlikuju od medija do pre nekoliko godina. Javili su se novi vidovi medija, pre svega Internet, a čovek je od prenosioca informacija preko radia i televizije postao centralna informacija.

Čovek ima potrebu da sebe favorizuje i stavlja ispred svih drugih živih i neživih objekata. Ova biloška i fizička potreba je po nekim shvatanjima i dovela do stvaranja medija.  U vezi sa pojmom medija, jeste i pojam medijacije. Reč medijacija potiče od latinskog glagola mediare (biti u sredini, između), kojem odgovara pridev medius – onaj koji je u središtu, tj posrednik. Dakle uzimajući u obzir čovekovu potrebu da bude u centranu možemo i samog vezivanja pojma mediji za postavljanje nečega u sredinu ili bolje rečeno slanja centralne poruke, možemo reći da čovek jeste medijski fenomen ili čovek jeste medij.

Evolucija je možda slep proces ali se odvija po nemilosrdnoj logici koja organizme čini sposobnim za egzistiranje u sredini u kojoj se nalaze. Čovek je deo prirode, biološko biće koje sa svojim nervnim sistemom i mozgom predstavlja najviši oblik organizovanja materije u za nas do sada poznatom svetu. Ovakva organizacija materije je kroz evoluciju, u težnji da realizuje svoju volju za moć u odnosu spram ostatka spoljašnje žive i nežive materije i tako opstane (što je i najviša svrha života), stvorila ono što se naziva svet - Čovekov svet.  Kroz evoluciju čovek je podjednako bio suođen sa tim da stasava kao ljudsko biće kako naspram spoljašnje prirode i njenih sila, tako i naspram društvenih sila, delujući u manjim ili većim grupama. (Murdock, G. P., 1966)

Čovek je oduvek bio fasciniran čovekom. Na prvim ljudskim "medijima" crtežima u pećinama, čovek je pokušao da predstavi sebe u ulozi nepobedivog lovca koji se suprotstavlja divljoj prirodi, čovek sebe idealizuje i ovaj idealizovani lik određene forme se, dakle, traži i stvara u mašti, da bis e po tim uzorcima prepoznao i u stvarnosti. (Bogdanović, 2010)

Ova kostantacija nam nagoveštva čovekovu potrebu da sebe favorizuje i stavlja ispred svih drugih živih i neživih objekata. Ova biloška i fizička potreba je po nekim shvatanjima i dovela do stvaranja medija.  U vezi sa pojmom medija, jeste i pojam medijacije. Reč medijacija potiče od latinskog glagola mediare (biti u sredini, između), kojem odgovara pridev medius – onaj koji je u središtu, tj posrednik. Dakle uzimajući u obzir čovekovu potrebu da bude u centranu možemo i samog vezivanja pojma mediji za postavljanje nečega u sredinu ili bolje rečeno slanja centralne poruke, možemo reći da čovek jeste medijski fenomen ili čovek jeste medij.