Krivično pravo je grana prava koja ima zaštiotnu funkciju. Sprovođenje ove funkcije ostvaruje se popisivanjem određenih ponašanjakao krivičnih dela i propisivanjem krivičnih sankcija za ta dela, kao i uslova za njihovu primenenu prema učiniocima krivičnih dela. Osnovni cilj krivičnog prava jeste suzbijanje kriminaliteta tj. pružanje zaštite najznačajnijim dobrima i vrednsotima od ponašanja koja ih povređuju ili ugrožavaju.
Krivično pravo predstavlja jedan od osnovnih uslova za uspešan društveni život i osnovno pravo kojim se upravlja je Zakon. U ovom slučaju Krivični zakon Srbije. Krivični zakon Srbije donet je prvi put 1977. godine i u međuvremenu je više puta menjan. Poslednja izmena je izvršena 2009. godine.
Onovni cilj krivičnog prava nije kazna tj sankcija već predupređenje postupaka građana tako da ne čine krivična dela. Krivično pravo ima svoju funkcionalnost samo ako primena sankcija ima uticaj na manji deo članova društva. Ako je kazna suviše česta onda guvi svoj karakter i efikasnost, a ako je suviše retka i selektivna slabi Zakonsku zaštitnu funkciju.
Pod krivičnim delom smatra se svako delo zakonom predviđeno kao krivično delo. Savremena kriminologija u principu pravi razliku između onih krivičnih dela koja se tipično čine uz izvesno kalkulisanje verovatnoće da počinilac bude otkriven, kao i oštrine predviđene kazne, i onih krivičnih dela čiji tipični počinilac nije sklon da pri činjenju dela kalkuliše moguće rizike od otkrivanja i kažnjavaja.
Vezano za temu o kojoj ću pisati u ovom radu vreme i mesto izvršenja krivičnog dela ima veoma značajanu ulogu u sprovođenju Krivičnog zakona. U prvom redu prema vremenu izvršenja krivičnog dela utvršuje se uračunljivost učinioca. Krivična odgovornost učinioca utvrđuje se prema zakonu koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela. Prema vremenu izvršenja utvrđuje se i starosna dob učinioca. Kod nekih krivičnih dela vreme izvršenja je posebno obeležje krivičnog dela, na primer krađa za vreme poplave, požara ili sličnog udesa – onda se radi o teškoj krađi. Od vremena izvršenja krivičnog dela počinje teći rok zastarelosti. Mesto izvršenja krivičnog dela je ono mesto gde je učinilac radio ili bio dužan da radi tako i u mestu gde je posledic nastupila. Ako je izvršeno krivično delo sa više odvojenih radnji od jednog ili više učinilaca smatra se da je delo izvršeno na svakom mestu na kome je izvršena bilo koja od tih radnji. Ako je radnja krivičnog dela izvršena na jednom mestu a posledica nastupila na drugom mestu, smatraće se da je delo izvršeno na oba mesta.
Krivično delo je društveno opasno delo koje je propisano Zakonom i čija su obeležja određena Zakonom.
Krivično delo je ono delo koje je zakonom predviđeno kao krivično delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno.
Nema krivičnog dela ukoliko je isključena protivpravnost ili krivica, iako postoje sva obeležja krivičnog dela određena zakonom.