Шимон А. Ђармати, Драган С. Веселиновић, Иван А. Гржетић, Драган А. Марковић
Питања заштите животне средине данас су стално присутна. Ако се мало детаљније и дубље заинтересујемо шта појединци, а и институције под пој-
мом заштите животне средине подразумевају, наићи ћемо не само на недовољна или површна, него и на нетачна објашњења. Она су, у ствари, последица недостатка одговарајућег образовања, као и сувише уопштене и делимичне, боље рећи аматерске, обавештености појединаца о великом броју чињеница битних за многе научне, стручне и практичне дисциплине и поступке. Међутим, за разлику од других делатности, у заштити животне средине је улог који се за то плаћа сувише велики – ЖИВОТ НА ЧИТАВОЈ ПЛАНЕТИ ЗЕМЉИ и опстанак људске заједнице као скупа интелигентних бића, што је циљ заштите животне средине. При томе не смемо заборавити да на овој планети нисмо, нити можемо опстати сами. Људи су само део животног система планете Земље, па је зато одржавање тога система права заштита животне средине, односно суштина те заштите.
Да би се у савременом свету сагледала сва тежина и озбиљност Заштите животне средине, морају се прво сагледати узрочници њеног загађивања и деградације. Зачуђујуће је да се кључна улогу у овоме може наћи ван оних система које обухватају природне науке, односно дисциплине које се на овим наукама заснивају. Кључ лежи у људском друштву и филозофији његовог постојања и одржавања, односно надређивању људског друштва природи. Последица овога је закључак да природа треба да служи људима, да се са њом управља. Човек је тако мало признавао права природе да је од ње безобзирно узимао шта је желео, мењао оно што му није одговарало. Ово чини један логички апсурд јер је човек неумитно део система кога називамо Природа, па према томе не може да присвоји за себе све остале делове овог система да би могао њој бити надређен. Једина могућност је живети тако да се склад Природе као система не наруши и на тај начин очува и Природа и људско друштво у њој. При овом разматрању треба имати у виду, може се рећи суштинску, разлику у односу античког света и савременог света према Природи. Антички човек је хтео сазнање, код савременог човека основна тежња је корист.