U smislu trgovanja kapitalom, kapitalom se smatra novac raspoloživ u roku dužem od godinu dana. Pod tržištem kapitala u najširem smislu, podrazumeva se susret subjekata koji imaju i nude kapital i subjekata koji traže kapital. Otuda je osnovna funkcija tržišta kapitala okupljanje tih subjekata na određenom mestu i u određeno vreme radi sučeljavanja ponude i tražnje kapitala. Tržište kapitala predstavlja institucionalno organizovan prostor sa svim elementima potrebnim za njegovo funkcionisanje u određenom vremenu i sa definisanim pravilima ponašanja učesnika. Na tržištu kapitala se organizovano susreću ponuda i tražnja za kapitalom. [1]
Dok se preko tržišta novca obezbeđuje kratkoročno finansiranje tekućeg poslovanja i održavanje likvidnosti, dotle se preko tržišta kapitala obezbeđuje dugoročno finansiranje rasta i razvoja preduzeća, a time i ukupne nacionalne privrede. Obzirom da se raspoloživi kapital preko tržišta kapitala plasira po tržišnim zakonitostima i uslovima, to je najbolja garancija da će ograničena količina kapitala biti uložena tamo gde će odbaciti najbolje efekte, što će dovesti do bržeg rasta nacionalnog dohotka. Rast nacionalnog dohotka ima višestruke pozitivne posledice: raste standard stanovništva, raste nacionalno bogatstvo, raste kapital (nepotrošeni deo nacionalnog dohotka) a sa rastom kapitala raste i privredni razvoj i ulaganje u privredu. Treba praviti razliku između primarnog i sekundarnog tržišta kapitala. Na primarnom tržištu kapitala susreću se dugoročne ponude i tražnje novca-kapitala, a na sekundarnom se trguje emitovanim dugoročnim HOV.[2]
Akcije, obveznice i drugi financijski instrumenti zaživljavaju na primarnom ili emisijskom tržištu. To je onaj segment tržišta na kojemu izdavaoc akcije ili obveznice dolazi do kapitala, odnosno do odredenog novčanog iznosa koji mu je potreban. Posao izdavanja, odnosno primarne emisije vrednosnog papira prilično je složen i najčešće veoma zahtevan da bi ga izdavaoc mogao samostalno odraditi. Banke, odnosno njihove ekspoziture za investiciono bankarstvo najčešće odrađuju posao od ideje do realizacije primarne emisije. ce.
Nakon što su prvi put prodani, vrednosni papiri svoj život nastavljaju na sekundarnom ili transakcijskom tržištu. Za razliku od primarnog tržišta, gde izdavaoc pribavlja novčana sredstva, na sekundarnom se tržištu “samo” menja vlasnik akcije. Medutim, upravo zbog toga što postoji mogućnost preprodaje akcija, sekundarno je tržište izrazito važno. Sekundarno tržište kapitala omogućava mobilnost i likvidnost - investitor može prodati svoj (dugoročni) vrednosni papir i tako prema potrebi doći do novčanih sredstava. Kada se u širokoj populaciji govori o tržištu kapitala, najčešće se zapravo govori o sekundarnom tržištu kapitala.
Na ovom tržištu vlasnik akcije tj. akcionar ima pravo na procentualni deo svega što akcionarsko društvo koje izdaje akcije poseduje, uključujući i pravo na dobit akcionarskog društva. Akcionarska društva svojim akcionarima obično plaćaju dividendu iz neto dobiti društva i vrlo često s rastom dobiti poduzeća raste i iznos dividende. Pored prava na dividendu akcionar ima i pravo na upravljanje tj. obične akcije nose pravo glasa na skupštini akcionara. Najčešća situacija je da jedna akcija donosi jedan glas na skupštini akcionara, ali nije retkost da, u zavisnosti od statuta i vlasničke strukture preduzeća, jedan glas bude predstavljen većim brojem akcija. Na kraju, svaki akcionar ima pravo i na ostatak likvidacione ili stečajne mase, ako i pravo slobodnog raspolaganja akcijom. Cenu akcija određuje ponuda i tražnja, a one se mogu kupiti ili prodati na berzi.
[1] Jeremić Z: Finansijska tržišta, Beograd 2003.
[2] Ristić Ž. Finansijski menadžment, Beograd, 2006. .
