Značaj finansijskog tržišta ogleda se u funkcijama koje ono obavlja i to mu daje ulogu ravnopravnog segmenta ekonomskog sistema. Finansijska tržišta predstavljaju najznačajniji i najosetljiviji deo ukupnog ekonomskog i finansijskog sistema svake zemlje. Ona omogućavaju normalno i nesmetano funkcionisanje nacionalne ekonomije. Na njimase odražavaju sva zbivanja u realnim tokovima društvene reprodukcije.
Finansijsko tržište je ambijent na kome se kreiraju i transformišu finansijska potraživanja (obaveze) i izražava i realizuje ponuda i tražnja za finansijskim instrumentima. Preko finansijskog tržista subjekti dolaze do sredstava za finansiranje svog poslovanja, tj. ona povezuju subjekte koji raspolazu viškovima sredstava i subjekte kojima su ta sredstva potrebna. Finansijsko tržište, takođe, odlučujuće deluje na osnovne kategorije finansijskog sistema, posebno na regulatorne veličine - tržišne kamatne stope i normativnu diskontnu stopu. Investicione odluke preduzeća zavisiće od informacija koje one dobijaju sa finansijskog tržišta. Finansijska tržišta imaju veliki značaj za razvoj proizvodnje, povećanje društvenog proizvoda i ostvarivanje akumulacije.
Tržište kapitala je institucionalno organizovan prostor, sa svim potrebnim elementima neophodnim za njegovo funkcionisanje, u okviru koga se u tačno određenom vremenu, precizno utvrđenim pravilima, organizovano susreću ponuda i tražnja standardizovanog tržišnog materijala kojim se trguje na ovom tržištu. Na ovom tržištu trguje se dugoročnim finansijskim instrumentima. Ono omogućava usmeravanje slobodnih finansijskih sredstava u najrentabilnije investicione projekte.
Osnovna funkcija tržišta kapitala je okupljanje na određenom mestu i u određeno vreme subjekata koji imaju i nude kapital i subjekata koji traže kapital radi sučeljavanja ponude kapitala i tražnje kapitala, izjednačavanja uslova pod kojima se nudi kapital i uslova pod kojima se traži kapital, kao i premeštanje kapitala od subjekata koji ga nude do subjekata koji ga traže. Subjekti koji traže kapital su preduzeća koja ulažu pribavljeni kapital u svoj rast i razvoj s ciljem maksimiranja dobitka, povećanja kurentne sposobnosti i s tim u vezi osvajanja i proširivanja tržišta.
....
Tržište kapitala predstavlja institucionalano organizovani prostor sa svim potrebnim elementima neophodnim za njegovo funkcionisanje u tačno određenom vremenu, kao i pravila ponašanja učesnika. Na tom prostoru i u okviru njegovog okruženja i pravila ponašanja organizovano se susreću ponuda i tražnja za kapitalom. Prema tome, kada su nekom potrebna investiciona sredstva, odnosno kapital, on ih može pribaviti na tržištu kapitala emitujući obveznice, tzv. zajmovni kapital, ili emitujući akcije i druge hartije od vrednosti sa pravom učešća u dobiti, tzv. akcijski ili vlasnički kapital. Na taj način tržište kapitala predstavlja specijalizovano tržište na kome se kapital traži i nudi dugoročno, tzv. ''primarno tržište kapitala'' i na kome se trguje već emitovanim dugoročnim hartijama od vrednosti, tzv. ''sekundarno tržište kapitala''. U tom smislu tržište kapitala omogućava javnom i privatnom sektoru, pojedincima i korporacijama da uspešno i brzo menjaju strukturu i smer svojih investicionih portfelja i da u slučaju potrebe iz statusa štediše, odnosno vlasnika kapitala, pređu u status zajmotražioca ili vlasnika potraživanja, na jednoj strani, a na drugoj strani tržište kapitala omogućava tim istim subjektima usmeravanje njihovog kapitala u one investicione projekte koji su u datom vremenu i prostoru najprofitabilniji.
Transakcije koje se odvijaju na ovom tržištu nazivaju se kapitalne transakcije ili transakcije kapitalom, a hartije od vrednosti kojima se trguje na ovom tržištu nazivaju se dugoročne hartije od vrednosti ili efekti.
Bez obzira da li se radi o berzi efekata ili o neberzanskom nacionalnom tržištu, ukupnost tržišta kapitala sa aspekta oblika i načina trgovine sastoji se iz dva kompatibilna dela: primarnog i sekundarnog tržišta efekata. Primarno tržište efekata obuhvata sve aktivnosti i poslovne operacije koje se odnose na emitovanje efekata i njihov prvi otkup od strane kupca, odnosno investitora, tzv, „kupovina iz prve ruke“. Sekundarno tržište efekatapredstavlja dalji život već emitovanih efekata, skup svih poslovnih transakcija putem, kojih se vrši druga i svaka dalja kupovina i prodaja ovih, na primarnom tržištu već emitovanih i plasiranih efekata tzv. „kupovina iz druge ruke“. Osnovni učesnici na pramarnom tržištu su građani, preduzeća, banke, finansijske institucije za plasiranje kapitala, odnosno organizovani oblik posredovanja u transakcijama hartija od vrednosti je berza kapitala, odnosno organizacioni oblik posredovanja u transakcijama hartije od vrednosti koje su već emitovane i plasirane na primarnom tržištu.
Da bi se otpočela trgovina sa HOV neophodno je ispuniti uslove da se ta HOV nalazi na listingu berze. Na berzi se ne trguje svim vrednosnim papirima koji postoje, već samo s registrovanim vrednosnim papirima. Ako neko društvo želi da se s njegovim deonicama trguje na berzi, najpre mora podneti zahtev za registraciju. Berza će odobriti zahtev nakon što društvo ispuni određene uslove. Najvažniji uslov jeste detaljno izlaganje brojnih pokazatelja bivšeg i sadašnjeg poslovanja društva najširoj javnosti, s obvezom zadržavanja istog nivoa izveštavanja i u budućnosti. Na taj se način svim ulagačima omogućuje stalni uvid u poslovanje na berzu registrovanih društava, pa se mogu donositi realnije i bolje investicijske odluke. Aktivni učesnici na berzi su samo članovi berze koji imaju pravo da zaključe berzanske transakcije. Oni treba da imaju minimum kapitala, znanja i sposobnosti kako bi se obezbedilo da se transakcije odvijaju na način utvrđen pravilima berzanskog poslovanja. Berza može zaštititi finansijski integritet svojih članova.
Trgovina kapitalom - HOV smatra se trgovina likvidnim novcem raspoloživim u roku dužem od jedne godine. Osnovan funkcija tržista kapitala je upravo ta da vrši stalno okupljanje imaoca i tražioca kapital na određenom mestu i u određeno vreme. Teorija kapitala je sastavni deo teorije imovine i ona predstavlja centralno pitanje i srž političke ekonomije u okviru koje se detaljno i izučava.
Sa naše tečke geldišta tj. tržište kapitala u Srbiji je prilično nerazvijeno jer postoji hronična oskudica kvalitetnih dugoročnih izvora sredstava, mali je broj preduzeća koja se nalaze na berzanskom A listingu i atraktivna su investicionim fondovima za ulaganje. U takvim uslovima preduzeća često imaju problem sa pribavljanjem kapitala, u slučaju nedovoljne sopstvene akumulacije. Preduzeća se još uvek najčešće opredeljuju za uzimanje dugoročnih kredita (često pod vrlo nepovoljnim uslovima), iako bi pribavljanje kapitala putem javne ponude akcija i izlazak na berzu, dugoročno posmatrano, bilo racionalnije rešenje. Kod nas još uvek dominantnu ulogu kreditora imaju poslovne banke i međunarodne finansijske instituticije. Odluku o učešću u kapitalu preduzeća investicioni fondovi prvenstveno donose na osnovu finansijskih izveštaja, planova i projekcija, na osnovu prospekta. Preduzeća treba da se potrude da transparentnim poslovanjem i kontinuiranim poboljšanjem rezultata poslovanja privuku investicione fondove, kao kvalitetne dugoročne izvore finansiranja. To bi doprinelo snižavanju troškova finansiranja preduzeća, jačanju postojeće tržišne pozicije, kao i osvajanju novih tržišnih segmenata, poboljšanju kvaliteta proizvoda i usluga, finansiranju novih razvojinih poduhvata. Važno je da postoji zajednički interes na relaciji menadžment fonda i menadžment kompanije, a to je iznad svega profit.