Svaka država ili teritorija koja ima autonomnu spoljnotrgovinsku politiku može postati članica WTO. WTO kao organizacija ne nameće posebne uslove za pristupanje, već to čine njene članice. Tek kada članice daju svoj pristanak, zemlja (ili teritorija) kandidat može postati nova članica WTO. Prema tome, svaki proces pristu panja je jedinstven. Zavisi od toga koliko brzo će članice dati svoj pristanak za pristupanje kandidata. Pristanak zavisi od kvaliteta po nuda kandidata i od spremnosti članica da pristanu na te uslove. Čitav proces u proseku traje oko pet godina, mada ima različitih iskustava (Kirgistan je postao član za 2 godine i 10 meseci a Kina nakon 15 godina i 5 meseci; Rusija je podnela zahtev za članstvo u GATT još 1993, a primeljena je tek krajem 2012. godine.).

Pred WTO je više izazova. Prvenstveno, treba nastaviti proces globalizacije. Zatim, treba nastaviti i suočavanje sa još uvek moćnim snagama koje se bore za očuvanje protekcionizma, a koje postoje kako u razvijenim, tako i u ZUR. Čak i ukoliko se ostvari liberalizovana, nediskriminaciona trgovina i investiciona politika, WTO zadržava značaj kao forum za pregovore o novim oblastima i pitanjima. Možda i najveći izazov za budućnost WTO jeste rad na daljoj integraciji zemalja u razvoju u svetske ekonomske tokove.

Međutim treba napomenuti i "drugu stranu medalje" kada je u pitanju WTO. WTO se optužuje kako je zapravo paravan za svetsku vladu, nereprezentativnu i nelegitimnu, budući da odluke Svetske trgovinske organizacije sve više utiču na živote ljudi bez da ih je iko izabrao. Bez obzira što u Svetskoj trgovinskoj organizaciji nema službenog glasanja "novčanikom" kao u MMF-u i Svetskoj banci, već svaka država ima jedan glas, mnogi sastanci za pripremu ili donošenje nekih važnih odluka rezervirani su za najjače zemlje.
"Slobodna trgovina" postaje nova sveta mantra, iznad ljudskih i radničkih prava, političkih prava i zaštite prirode. Članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji je u zavisnosti od unutrašnjih i spoljašnih faktora, ali se svodi na realizaciju političkih uslova. Teza je realizacija sistemskih, političkih reformi koje vode društveno-političkoj demokratizaciji i ekonomskih reformi koje vode novim svojinskim odnosima, kapitalističkom poslovanju i liberalizaciji ne samo tokova roba i kapitala već ukupnog ekonomskog poslovanja s inostranstvom.
Izgleda da je Svetska trgovinska organizacija jedna od onih organizacija gde se moć nagomilava, gde niz praksi može da stvori represivni aranžman moći.

Svakodnevno se pokazuje da je ljudski tj. socijalni faktor sve zanemarljiviji od strane kapitala, te su optužbe na račun WTO veoma osnovane i očigledne. Ako se uzme u obzir da je u poslednjih 20 godina udeo u ukupnom svetkom kapitalu najbogatijih tj. 10%, porastao na 90% a udeo ostatka od 90% se smanjio na 10% ukupnog svetskog kapital  postavlja se pitanje ispravnosti takvog "napretka" čovečanstva, bolje rečeno, jasno je da ovim sistemom vrednosti samo jedna strana napreduje.