Rizik investicionog projekta se može posmatrati kao varijabilnost njegovih tokova novca u odnosu na one koji su planirani. Mogući rezultati investicionog projekta se mogu izraziti u obliku raspodele verovatnoće mogućih tokova novca. Uz datu raspodelu verovatnoće toka novca, rizik možemo kvantitativno izraziti kao standardnu devijaciju raspodele. Mera relativnog rizika je raspodela koeficijenta varijacije (CV). Matematički, on se definiše kao odnos standardne devijacije raspodele i očekivane vrednosti raspodele.

Jedan od pristupa za ocenu rizičnosti investicija je direktna analiza raspodele verovatnoće mogućih neto sadašnjih vrednosti projekta izračunatih po bezrizičnoj stopi. Za procenu se očekivane vrednosti i standardne devijacije raspodele mogu se upotrebiti metode drveta verovatnoće ili simulacije. Menedžment tu informaciju može upotrebiti za određivanje verovatnoće da će stvarna neto sadašnja vrednost biti niža od nekog iznosa, npr nule. Verovatnoća da će interna stopa rentabilnosti projekta biti niža od bezrizične stope jednaka je verovatnoći da će neto sadašnja vrednost projekta biti manja od nule, kada se u diskontovanju koristi bezrizična stopa. Ako mogući gubitak  posmatramo kao bilo koji prinos što je manji od bezrizičnog prinosa, tada se verovatnoća da će NPV biti manja od nule može interpretirati kao šansa nastanka  mogućeg gubitka ako se projekat prihvati.

Investicioni projekati se mogu ocenjivati i u odnosu na njihov doprinos ukupnom riziku preduzeća, što implicira upotrebu pristupa portfolio u oceni rizika. Deljenjem projekta na one koji nemaju visoke stepene korelacije sa postojećom imovinom, preduzeće je u stanju da smanji standardnu devijaciju njihove raspodele verovatnoće mogućih neto sadašnjih vrednosti u odnosu na očekivanu vrednost raspodele. Korelacija između parova projekta pokazala se kao ključni element u analizi rizika u kontekstu portfolio preduzeća.

Menedžerske opcije sučesto vrlo važna razmatranja pri oceni isplativosti ula­ganja. Taj izraz jednostavno znači fleksibilnost koju menedžment ima za prom­enu prethodno usvojene odluke. Vrednost investicionog projekta se može posmatrati kao njegova tradicional­no izračunata neto sadašnja vrednost zajedno s vrednošću menedžerske opcije(a). Ako postoji veća nesigurnost koja okružuje upotrebu opcije, veća je joj je i vrednost.

Menedžerske opcije uključuju opciju za proširenje (smanjenje), opciju za napu­štanje i opciju za odlaganje. Razmatranjem tih različitih opcija ponekad može pro­meniti odluku o odbacivanju dobijenu procenom isplativosti ulaganja u projekat u odluku o prihvatanju i odluku o prihvatanju u odluku o odlaganju.