Više od deset godina tranzicije u bivšim socijalističkim zemljama empirijski je potvrdilo i artikulisalo stav, da je tržiste mnogo efikasniji koordinator ekonomskih aktivnosti nego što je to administrativno posredovanje u aktivnostima privrednih subjekata. Za efikasno tržište potrebna je konkurencija, odnosno konkurentna privredna struktura. Zato je suština restrukturiranja socijalističkih privreda bila – povećanje spoljnje i unutrašnje konkurentnosti, dakle otvaranje prema spoljnjem tržištu, a u zemlji pospešivanje stvaranja mase novih konkurenata.

Godine iza nas devastirale su kapital društvenih preduzeća do nivoa da su gubici u pojedinim granama veći za dva do tri puta od imovine preduzeća i da svako odugovlačenje sa realizacijom procesa privatizacije može imati katastrofalne posledice po razvoj srpske privrede. Više ništa nema takav značaj kao vreme koje nam u ovom slučaju ne ide u prilog i zahteva hitnu i vrlo diversifikovanu aktivnost u pravcu podizanja unutrašnje i spoljne konkurentnosti srpske privrede.

Karakter i suštinu nužnih promena u Srbiji možemo da definišemo kao – novo preduzetničko društvo ili drugim rečima:

• Društvo čije su vrednosti (preduzeće i preduzetništvo) i njihove kombinacije u stalnom procesu kreiranja bogatstva i radnih mesta,
• Društvo koje u potpunosti podstiče i ohrabruje preuzimanje rizika,
• Društvo koje stvara nova preduzetnička zvanja u svim oblastima, bez diskriminacije izmedju ' nove '  i  ' stare '  ekonomije,
• Društvo koje identifikuje nove talente u preduzećima, da što pre udju u avanturu preduzetničkog stvaranja

U brzim promenama sveta u kojima je sposobnost odgovora na promene ključni faktor uspeha, ekonomska politika mora istaći važnost:

• Podrške preduzetničkim aktivnostima;
• Stvaranje okruženja koje pogoduje inovacijama i promenama;
• Da osigura tržište za uspešne robe i usluge.

Problemi razvoja svake od savremenih društvenih zajednica po svojoj kompleksnosti i obimu, znatno  nadilaze kapacitete vlade i njenih institucija. Savremeni koncept održivog razvoja zahteva mnogo veću participaciju ostalih ključnih razvojnih faktora – poslovne zajednice, gradjana i njihovih organizacija.

Kao društvo nalazimo se na presudnoj prekretnici odredjivanja vlastite budućnosti. Zato je ključno pitanje: kako postaviti koncept budućih razvoja koji treba da nas dovede do veće efikasnosti naših preduzeća, njihove unutrašnje i spoljne konkurentnosti koristeći preduzetništvo i znanje kao ključni razvojni resurs.