Kao kriterijum za razvrstavanje preduzeća na mala i srednja može se usvojiti broj zaposlenih, godišnji prihod, vrednost imovine, ili njihova kombinacija. U mnogim zemljama Zapada, pored broja zaposlenih, osnovni kriterijum je ukupan ostvareni prihod za godinu dana. Zaključak jedne istraživačke agencije je da se broj zaposlenih ne sme olako uzeti kao jedini kriterijum veličine, već se mora uzeti u obzir broj i raznovrsnost procesa u organizaciji, kao i organizaciona struktura koja unutar nje postoji.
Malu organizaciju najčešće vodi jedan rukovodilac, koji je često i vlasnik, ili je sa njim u direktnoj vezi. On poznaje sve zaposlene i direktno sprovodi nadzor nad obavljanjem svih procesa. Obezbeđenje kvaliteta tu više zavisi od kompetentnosti osoblja, nego od dokumentovanih uputstava. Ukupan broj ljudi koji rukovode poslovima i organizacionim celinama najčešće ne prelazi pet.
Iste karakteristike mogu se prepoznati i kod mnogih organizacija koje imaju preko sto, pa i preko dvesta zaposlenih. To su najčešće privatna preduzeća, u porodičnom vlasništvu, nastala između 1987. i 1993. godine. Ona su se po broju zaposlenih i obimu poslovanja razvile do veličine srednjih organizacija, ali je sistem rukovođenja ostao na nivou porodične manufakture. Takvim organizacijama u ovom trenutku razvoja veoma je potreban sistem upravljanja koji omogućava najvišem rukovodiocu da rukovodi bez direktnog uključivanja u sve poslove.
Upravljanje preduzećem predstavlja kontinualni proces kojim se pokreće i usmerava poslovna aktivnost. Ovaj proces se može podeliti na tri glavne faze: planiranje, organizovanje i kontrolu. Upravljanje malim i srednjim preduzećima (MSP) se ne razlikuje u odnosu na proces upravljanja velikim, u koncepcijskom smislu. Ono što MSP, a posebno ona preduzeća koja se svrstavaju u grupu mikro preduzeća, čini posebnim jesu resursi.
vaka organizacija, da bi njeno funkcionisanje bilo delotvorno, zahteva da se njom upravlja. U svakoj organizaciji moraju da postoje pojedinci koji donose odluke, koji su odgovorni za njenu misiju, njeno praktično funkcionisanje i normalno, za njene rezultate. Drugim rečima, svaka organizacija zahteva da postoji određeni broj pojedinaca koji će se baviti misijom, ciljevima, strategijom, sprovođenjem definisanih aktivnosti.