Biciklistički saobraćaj doživljava svoj vrhunac u razvijenim zamljama Evropske unije. Prosečan stanovnik grada u Evropskoj uniji obavi oko tri putovanja na dan, a polovina tih putovanja je kraća od tri kilometra. S druge strane, polovina svih putovanja automobilom je kraća od šest kilometara, čime se jasno iskazuje potencijal korišćenja bicikla kao zamene za automobilska putovanja. Veliki broj gradova u Evropi je već odavno prepoznao prednosti biciklističkog saobraćaja za gradska putovanja. [1] Primeri kvalitetnog biciklističkog saobraća mogu se videto u Amsterdamu, Pariz, Minhenu, Londonu dok kod nas možemo izvojiti Novi Sad kao grad sa značajno kvalitetnijom infrastrukturom u odnosu na ostatak Srbije.
Biciklizam poseduje veći broj prednosti u odnosu na motorna vozila koja se manifestuje pre svega u korišćenju obnovljive energije. Pored ovog faktora možemo izvoditi i ekonomsku uplativnost, smanjenje buke, nema izuvnih gasova i manja infrastruktura ali isto tako treb a ukazati na nedostatke koji se manifestuju dužim putovanjem, nepogodnosti korišćenja u svim vremenskim uslovima i nemogućnost transporta većeg broja putnika.
Pored primene bicikala u saobraćaju bicikl predstavlja i jedan od najčešćih izvora rekreacije ljudi. Danas imamo veliki broj sportova koji su uslovljeni korišćenjem bicikla kao osnovnog sredstva.
U Evropskoj Uniji, tema biciklizma je uvek aktuelna i saobraćajna infrastruktura se svakodnevno unapređuje novim relacijama i uvođenjem novih način korišćenja bicikala kao prevozno sredstva. Jedan od takvih vidova upotrebe bicikla je i najam i deljenje bicikla gde korisnici imaju mogućnost najma bicikla na određeni vremenski period ili radi prelaska rute od jedne najamne tačke do druge.
....
Razvoj biciklističkog saobraćaja trebao da predstavlja jedanu od najvažnijih strategija u razvoju saobraćajne infrastrukture na prostoru Republike Srbije. Podakat koji ukazuje na potrebu igradnje ove infrastrukture jeste da 9% ukupnih žrtava saobraćaja čine biciklisti. [12]
Posmatrajui sa aspekta društvene zajednice, problemi nastali zbog povećanog korišćenja automobila su veoma ozbiljni. Automobili su jednim delom odgovorni za gubitak gradskog prostora, troše velike količine energije i predstavljaju značajne zagađivače životne sredine. Automobil predstavlja najneefikasnije prevozno sredstvo, naročito kada govorimo o urbanim sredinama. Većina automobila prevozi jednog do dva putnika, tako da iskorišenost pre prelazi 30%. Isti zagađuju okolinu, zauzimaju mnogo prostora, stvaraju buku itd.
Javni prevoz je jedna od alternativa prevoza kako bi se smanjio broj automobila u urbanim nasljeima. Ali kombinacijom biciklističkog saobraća i javnog prevoza može se naraviti značajnije smanjenje korišćenja automobila u urbanim sredinima. Tehnički napredak koji je napravljen u razvoju bicikla je doprineo da je bicikl danas efikasniji i jednostavniji za upotrebu. Bicikli ne zagađuju životnu sredinu, tihi su, ekonomični, pristupa ni za korišćenje različitim generacijama, a kao največa prednost ovog vida saobraćaja je ta da su u gradskim sredinama, na distancama do 5 kilometara (čak i više u slučaju zagušenja) brži od automobila. Više od 30% putovanja ostvarenih putni kim automobilom u evropskim gradovima je na udaljenostima manjim od 3 kilometra, dok je 50% putovanja kraće od 5 kilometara.
Za takva putovanja bicikl može da zameni automobil i velikoj meri doprineti smanjenju zagušenja koja se javljaju u gradu. Potencijal koji u gradovima ima biciklistički saobraćaj se ne sme zanemariti, jer se znalajan broj putovanja koji se svaki dan obavljaju za odlazak na posao i u školu, kao i za druge svrhe mogu obaviti biciklom.
