Od samog nastanka računara a kasije različitih oblika komunikacije iprenosa informacija putem informacionih mreža, uvidelo se da će ova tehnologija donotei značajne promene na svim poljima drištveno ekonomskog života ljudi. Veoma brzo javljaju se i prva digitalna preduzeća koji koriste informacione tehnologije kako bi omogućili “klasičnim” kompanijama bolju organizaciju i upravljanje preduzećem.
Naravno sam proces uvođenja informacionih sistema u kompanije nije se manigestova odmah. Bilo je potrebno vreme kako bi se uvidele prednosti uvođenja ovih “novotarija” u preduzeća. Prvi informacioni sistemi su uglavnom bili usko primenljivi i uticali samo ne nekoliko ljudi u kompaniji, dok se današnji informacijoni sistemi manifestuju globalno.
Ta globalna manifestacija je vidljiva u obliku interneta ali možda još značajnije putem mreže komunikacionih satelita koji su danas u mogućnosti da pruže sve potrebne informacije o događajima, pojavama, vremenskim prilikama, saobraćaju itd. Interakcija ovih podataka u određene društvno ekonomske pojave dovodi do značajnih promena u funkcionisanju tih sistema vodi ka boljoj organizovanosti, lakšem pristupu informacija i uopšteno bržom razmenom podataka.
Jedna od „pojava“ informacionih tehnologija i globalne svetske mreže jeste i Geografski informacioni sistem GIS. Pod njim se podrazumeva primena informacionih tehnologija na geografske lokacije tj prirodne i veštačke objekte i ostale validne podatke koji se generišu u interaktivne vizuelne mape i izveštaje. Ili jednostavnije možemo reći da je GIS prostorna baza podataka.
Zvog svoje osobine i u kombinaciji sa globalnim pozicionirenjem stvorena je mogućnost primene ovih tehnolologija u mnogim sferama društveno - ekonomskog života a jedan od značajnijih je svakako transport. Osnova svih pojava u univerzumu je kretanje te je i čovek u konstantnoj potrebi za promenom lokacije. Svojim evolutivnim napretkom i razvojem čovek je sve više usavršavao načine kretanja do današnjeg nivoa koji predstavlja veoma kompleksan sistem, koji realno, ne bi mogao da funkcioniše, danas u ovim uslovima, bez informacionih tehnoogija. Jedan vid primene savremenih tehnologija jeste i praćenje motornih vozila.
Geografski informacioni sistem predstavlja jednu od „novotarija“ savremenog informacionog doba. Razvojem ovog sistema kao i drugih sistema kao GPS stvorila se mogućnost praćenja objekat au realnom vremenu. Ova usluga je veoma brzo na šla svoje mesto i u civilnom sektoru jer je u prvo vreme korišćenje samo u vojne i državne svrhe.
Osnovna primena ovih sistema, kada je u pitanju saobraćaj i transport našla je mesto u planiranju, prikupljanju informacija i praćejnu transportnih sistema. Kada se govori o planiranju može se reći da se osnovna namena GIS-a objedinjavanje prikupljenih podataka u centralnu iz koje je moguće povlačiti željene informacije koje se mogu upotrebiti pri npr. izgradnji saobraćajnica, trasiranju puta, formiranju analaiza o određenim događajima itd. Kada se govori o praćenju vozila osnovu namenu ovaj sistem našao je u kompaijama koje imaju sopstveni vozni park ili pak kompanijama koje se bave prevozom robe i putnika ali ga danas mogu koristiti i pojedinci.
Sistem omogućava praćenje kretanja vozila, trasirenje ruta, uvid u postojeće stanje vozila, mesta zasutavljanja i prestanka rada vozila itd. Sagledavajući rad može se zaključiti da realno ne postoji ograničenje ovog sistema. Sa usavršavanjem aplikacija i programa, računara u vozilika kao i povećanjem brzine protoka informacija preko globlane mreže iz vozila se može dobiti bilo koja informacija. Primer napretka ovog sistema je i poslednja Automatska drumska krstarica kompanije Mercedes koja ima poluatomatsko upravljanje vozilom. Prema navodima iz kompanije ovo vozilo je u mogućnostima da potpuno samostalno uz male asistemcije vozača na kompleksnimim mestima (raskrsnice, gust saobraćaj i sl) pređe zacrtanu rutu puta uz pomoć računara i navigacionih sistema.
Ako uzmemo u obzir sve navedeno u ovom radu meže se uvideti da je jedino ograničenje koje stoji između potpune automatizacije kretanja vozila i sadašnjeg stanja društveno ekonomski napredak na globalnom nivou. Međutim sagledavajući trenutno stanje može se reći da ovi sistemi mogu da zažive u pojedinim razvijenim državama zapadne Evrope i Severne Amerike i da je naša država na ovom planu daleko od ovakvog vida upravljanja transportnim sistemima.