Iz svega navedenog možemo zaključiti da je za menedžment, marketing i preduzeće veoma bitan proces koji navodi potrošača na kupovinu. Pošto je svrha jednog preduzeća njegova proizvodnost i  naravno prodaja te rebe kao izvor egzistencije, marketing tj. menadžer marketinga odgovoran za prodaju, ili tim, mora izvršiti i vršiti stalne provere i procenjivanje tržišta potrošača tj. mora osluškivati njihove želje. Proces navođenja kupca na kupovinu može biti različit tj. ima mnogo različitih shvatanja želja kupca i načina na koji vrše kupovinu kao što i sami kupci imaju svako svoje ubeđenje o proizvodu i njegovoj korisnosti.

Još jednom će mo ponovi  osnovna  četiti procesa kupovine proizvoda i usluga i to: Stimulans – reakcija – ona se vodi načelom stimulansa i glavna bit je odnos prodavac – kupac, gde prodavac mora u pravom trenutku da odreaguje i stimuliše potrošača na kupovinu. Mana je ta što svi ne reaguju jednako na istu stimulaciju. Mentalno stanje – ova teorija vodi se saznanjem da svaki kupac prolazi kroz određene fazekoje ga navode na kupovinu i to: Fazu svesnosti (potrebe za proizvodom), fazu saznanja (korisnost proizvoda), fazu sklonosti (ranije iskustvo prema proizvođaču), fazu namere (uverenje da mu je proizvod potreban) i fazu donošenja odluke (kupovina ili ne) Potreba – Satisfakcija – kupac se vodi svojom željom da zadovolji neku svoju potrebu, a prodavac mora na što bolji način da mu prezentuje proizvod tj. mora da ga ubedi da će mu baš taj proizvod najbolje zadovoljiti njegovu potrebu.   Problem – Rešenje – u ovom slučaju proširuje se prethodna teorija na taj način, što prodavac mora pored identifikacije kupca sa proizvodom da ima i stručnost rukovanja određenim proizvodom tako da on bude prezentiran kao rešenje kipčevog problema ili želje.