Država spada u političko-pravnu nadgradnju. Država se pojavljuje tek pojavom civilizacije i klasa. Pojava neravnopravnosti u društvu pojačava sukobe, samim tim da bi sebe zaštitili, poslodavci i bogati ljudi osnivaju aparat sile koji treba da održava ravnotežu (preko sudova, vojske i slično). Naravno ekonomski najača klasa u društvu je imala i navjiše uticaja u državnom aparatu. Države nastaju kada se stvaraju teritorijalne društvene zajednice, narodi. Znači svaka država upravlja u granicama određene teritorije i upravlja narodom koji zivi na toj teritoriji. Državu karakterišu porezi i zajmovi, preko njih država nalazi dovoljna ekonomska sredstva da svoju politicku moć pojača i ekonomskom moći. Bitna karakteristika države je u njenim sredstvima prinude i nasilja. Pravnim propisima, represivnim merama, raznim institucijama i sredstvima političke ideologije ona postiže ostvarenje svojih ciljeva.
Pravo je skup društvenih normi koja država sankcioniše svojim aparatom fizičke sile kako bi se zaštitili postojeći društveno-ekonomski odnosi. Pravo je kao i država direktno u interesu vladajućih grupa. Pravo se poštuje i zbog toga što ono održava već postojeći poredak, a poznato je da nijedan poredak nije održiv u slučaju da je prevaziđen novim razvojem društva.
Društveni karakter države se može posmatrati u dva pravca. Prvo država nije nikakva božja volja, realizovanje neke apsolutne ideje, nije ni deo ljudskoh dogovora, niti je ustanova kojom vladaju određeni i odabrani (sve su ovo iskazi nekih teorija). Država je proizvod i nužna posledica promena koje su nastale u istoriji ljudskog društva. Država je proizvod podele rada, a pre svega podele na umni i fizički, jer time su se stekli uslovi da ljudi koji čine državni aparat se oslobode neposredne angažovanosti u procesima prozizvodnog rada. Tokom istorije tipovi država su odgovarali tipovima društveno-ekonomskih formacijama. Ne samo država već i njeni oblici političke vladavine i državnog uređenja bili su u uskoj vezi sa konkretnim društveno-ekonomskim prilikama. Drugo nije društveni produkt koji i sam ne vrši neki značajniji uticaj u društvu. Država je umnogome samostalna društvena sila. Država je tu da održava ravnotežu između grupa, reguliše ljudska ponašanja, uspostavlja poredak i slično. Država obezbeđuje dati sistem proizvodnih, svojinskih odnosa: intervenise u sukobu raznih interesnih grupa i time razvija i ucvršćuje svoj poredak. Danas država je možda i u najsamostalnijoj poziciji i u najvećoj snazi od kada postoji, raširila se u sve pore ljudskog života od zdravstva, školstva preko kulture, privrede i drugih oblasti…Državu čini ogroman aparat stručno osposobljenih ljudi u društvu. Ta birokratija je u uskoj povezanosti za krupne upravljačke monopole, odnosno za ekonomski vladajuće i privilegovane grupe. Država međutim gubi svoja obeležja aparata prinude ukoliko nestaju i sami uslovi njenog postojanja u društvu.
