Posledica zadovoljenja motiva je da on prestaje da utiče na ponašanje. To ukazuje da se menja njegov intenzitet i značaj. Međutim, osim što može da oslabi, može i da se pojača. To zavisi i od toga koliko je bilo potrebno napora da se motiv zadovolji. Lako zadovoljavanje može dovesti do podizanja nivoa aspiracije ili naprotiv, do gubitka interesovanja i apatije. Posledice postoje i ukoliko se motiv ne zadovolji. U tom slučaju može doći do frustracije i do osećanja kao što su obeshrabrenje, bes ili ljutnja. Posledica frustracije može da bude i pojačani napor ili iznalaženje novih načina za ostvarivanje postavljenog cilja. To zavisi od samog čoveka koliko je otporan na frustraciju.
Prosečan član našeg društva je najčešće delimično zadovoljan i delimično nezadovoljan u svim njegovim željama. Takođe se može zaključiti da pojedinac može trajno da izgubi više potreba u posebnim okolnostima. Maslov i njegova hijerarhija ljudskih potreba predstavlja kamen temeljac za dalji razvoj ove oblasti psihologije Njegova hijerarhija ljudskih potreba, kao i uvođenje sistema vrednosti postali su osnova za razvoj mnogih teorija i koncepata koji se danas primenjuju u kliničkoj psihologiji, psihoterapiji, ali isto tako i u edukaciji, a u kontekstu menadžmenta smatraju ga ocem suvremenih organizacionih teorija.
Može se reći, sa jedne strane, da su motivi prvih ljudi i motivi savremenog čoveka slični ili gotovo identični. I savremeni čovek, kao i najraniji, ima potrebu za hranom, vodom i osećajem sirurnosti i udobnosti. Međutim ovi motivi sagledani iz druge perpektive nisu ni bribližno slični onim motivima koje je imao prvi čovek. Današnji čovek se ne bi zadovoljio onime što je imao prvobitni čovek te samim tim se može reči da su im motivi potpuno različiti.
Opet, sagledavajuči rad, može se uvideti veliki broj motiva koji današnjeg čoveka čive onim što jeste. Zadovoljavanje osnovnih motiva oduvek je bio primarni cilje čoveka, ali danas postoji potreba za pomeranjem obima primarnih motiva, tako da u primarne motive možemo dodati i druge društvene motive koji se razlikuju ravisno od društvenog uređenje, sistema vrednosti, socijalne osiguranosti i naravno same čovekove ličnosti. Ako uzmemo sve navedeno u obzir, možemo čak reći da je Internet danas postao osnovna čovekova potreba. Iako ovo nije u potpunosti tačno, ako bi smo danas ukinuli mobilnu komunikaciju i internet društvo bi dugi vremenski period bilo u kolapsu, i učinilo sve što ima na raspolaganju da ponovo zadovolji ovu potrebu.
