Mala i srednja preduzeća se smatraju jednom od vodećih snaga ekonomskog razvoja. Ona stimulišu privatno vlasništvo, ona su fleksibilna i mogu se prilagođavati promenama na tržištu, generišu zaposlenost, stvaraju diversifikovanu ekonomsku aktivnost, doprinose izvozu i trgovini i osnovni su činioci razvoja konkurentske ekonomije. Ova mala preduzeća su važna za procese privatizacije i liberalizacije. Ona su takođe svojim razvojem i zapošljavanjem svakako i faktor stabilizacije.
Veliki broj zemalja postaje svestan činjenice da veći broj malih i srednjih preduzeća donosi veću fleksibilnost u društvu i ekonomiji, prouzrokuje tehnološku inovativnost, doprinosi rastu zapošljavanja i kreiranju novih radnih mesta u većem obimu nego velika preduzeća. Mala preduzeća zajedno sa privatnim sektorom čine kičmu tržišne ekonomije.
Tokom prethodnog perioda izostala je institucionalna, tehnološka, pravna i finansijska podrška malim i srednjim preduzećima. Akcenat nije stavljan na razvoj ovog dela nacionalne ekonomije, već pre svega na velika društvena preduzeća.
Mala i srednja preduzeća posluju sa vrlo ograničenim poslovnim resursima. Kao osnovno obeležje koje može da upravljanje u malim preduzećima učini specifičnim jeste nedostatak resursa. Ovde se prevashodno misli na finansijske, ali i na sve druge resurse, radnu snagu, mašine. Tako posmatrano, upravljanje malim preduzećima poprima oblik upravljanja preduzećem u uslovima ograničenih resursa. Ovde se ne misli na opšta ograničenja u resursima, već se misli na nedostupnost ili uslove otežane dostupnosti pojedinih resursa. Upravljanje preduzećem u nedostatku resursa utiče na definisanje organizacione strukture malih i srednjih preduzeća – mali je broj zaposlenih (pogotovo u mikro preduzećima, do 10 zaposlenih), zaposleni obavljaju po više funkcija u preduzeću, a neke funkcije (aktivnosti) su dislocirane izvan preduzeća.
Poslovna funkcija koja se ne prepušta drugima, odnosno koja ostaje u okviru preduzeća, jeste istraživanje i razvoj. Bez obzira na postojanje ili nepostojanje posebne organizacione celine koja se bavi pitanjima istraživanja i razvoja, neophodno je da istraživanje i razvoj, kao funkcija od strateškog značaja za poslovanje svakog preduzeća, bude implementirana u organizacionu srukturu preduzeća.
Iskustva kako razvijenih zemalja tako i zemalja u tranziciji govore o tome da postoje tri osnovna modela razvoja malih i srednjih preduzeća, a to su: osnivanje novih preduzeća, kupovina postojećih preduzeća i kombinovani metod. Kod forme vlasništva nad malim preduzećima, mogu se uočiti sledeće varijante: pojedinačno, partnersko i korporativno.
Istraživanja tržišta, koja su potrebna malim i srednjim preduzećima, su takođe ograničena resursima kojima raspolažu i dobrim delom se oslanjaju na iskustvo ili druge oblike neformalnih tokova informacija.