Kapaciteti prevoza pojedinih saobraćajnih sredstava zavise u prvom redu od njihovih tehničkih osobina, a zatim od uslova i načina eksploatacije. Masovna robna proizvodnja koja daje milione tona uglja, čelika, nafte, građevinskog materijala i raznih artikala široke potrošnje tražila je i traži saobraćajna sredstva koja imaju ogromne prevozne kapacitete.

Prevozni kapaciteti pojedinih saobraćajnih sredstava su različiti. Oni zavise od čitavog niza faktora tehničkog karaktera. Dosadašnja iskustva pokazuju da u suvozemnom saobraćaju železnica raspolaže znatno većim prevoznim kapacitetom od drumskog saobraćaja. Zbog toga je njena upotreba za prevoz masovnih količina teških roba kao što su rude, građevinski materijal i dr.još uvek vrlo značajna i po svome obimu daleko prelazi obim prevoza masovnih roba vozilima drumskog motornog saobraćaja. Današnji nivo tehnike omogućava obavljanje ogromnih prevoza železnicom. Prema izvesnim analizama jednokolosečna železnička pruga ima prevoznu moć od oko 10 miliona tona robe u jednom pravcu. Dvokolosečna pruga može da dostigne takve prevozne kapacitete koji su u stanju da praktično zadovolje potrebe i najrazvijenijih privreda. Kakav je odnos prevoznih kapaciteta železnica u poređenju sa drumskim motornim saobraćajem pokazaćemo kroz rad.

Najveću transportnu sposobnost imaju sredstva pomorskog saobraćaja. Pojedinačna nosivost tankera kreće se do 500.000 tona, brodova za prevoz rasutih tereta do 300.000 tona, a brodova za prevoz generalnih tereta do 80.000 tona. Odmah zatim, po ovoj karakteristici su transportne jedinice rečnog saobraćaja. Jednim sistemom transportnih jedinica zasnovanim na sistemu potiskivanja moguće je prevesti do 20.000 tona tereta, a sistemom tegljenja do 10.000 tona. Kapacitet prevoza je značajno povećan i u vazdušnom saobraćaju, pa je jednim avionom danas moguće obaviti prevoz od 500 putnika.

Razlike u prevoznim kapacitetima između pojedinih saobraćajnih grana proističu na prvom mestu iz različitih tehničkih karakteristika i to kako saobraćajnog puta, tako i samog saobraćajnog sredstva. S obzirom na karakter saobraćajnog puta, otpor pri kretanju vozila na železnici je znatno manji, pa je usled toga i mogućnost istovremenog pokretanja velikih masa daleko veća. Međutim, detaljnije analize, naročito koje bi uzimale u obzir odnos težine vozila prema vučnoj snazi, zatim odnos tovarne sposobnosti koja otpada najedan kilogram sopstvene težine vozila itd. pokazale bi daje kvalitativno iskorišćavanje vučne snage i tovarnog prostora u autosaobraćaju povoljnije nego u železničkom.

Pri upoređivanju transportne sposobnosti pojedinih saobraćajnih grana potrebno je posmatrati i brzinu obrta jednog vozila odnosno jedne kompozicije jer i to u znatnoj meri utiče na kapacitet prevoza. Rečni, a naročito morski brodovi imaju, kao jedna eksploataciona jedinica, znatno veće transportne kapacitete od železnice, a pogotovu od drumskih vozila. Međutim, ako posmatramo ukupan obim prevoza – količinu tona robe, udaljenost na koju se roba prevozi – mi ćemo svakako doći do drugačijih rezultata nego ako statički upoređujemo prevozni kapacitet jednog broda i jedne kompozicije voza.

U svakom slučaju kada se radi o upoređivanju prevoznih kapaciteta pojedinih saobraćajnih grana, mora se imati u vidu i koštanje saobraćajnih sredstava, odnosno veličina investicija po jednoj toni nosivosti odnosno po jednom putničkom mestu. Ovo je važan pokazatelj koga uvek treba imati u vidu kada se pristupa detaljnijim analizama, a naročito kada treba doneti odluku o celishodnosti izbora saobraćajnice pri investiranju u proširenje saobraćajnih kapaciteta i mreže. Kapaciteti rečnih i pomorskih brodova su veći i njihovo korišćenje je racionalnije za prevoz masovnih količina roba u svim onim pravcima gde je to moguće.