Predškolsko obrazovanje predstavlja temelj društvene zajednice i države. Oblikovanje dece u predškolskom uzrastu jeste najvažniji i najodgovorniji deo obrazovnog sistema. Pored porodice kao centralne gradivne jedinice u procesu formiranja ličnosti deteta, predškolska ustanova se može smatrati najvažnijim saradnikom u oblikovanju dečijeg mišljenja, ponašanja i budućeg razvoja.
Savremena predškolska ustanova sa svojim radnim kadrom ima zadatak da deci obezbedi povoljnu sredinu za učenje i razvoj. Sredina u kojoj se dete razvija mora zadovoljavati potrebe deteta za raznovrsnim aktivnostima. Aktivnosti treba da budu bogate i razvnovrsne kako bi dozvolile detetu da iskaže svoj puni potencijal. Sredina u kojoj se dete ravzija svakako mora biti sigurna. Osećaj sigurnosti i bezbednosti omogućava detetu da samostalno istražuje svoje mogućnosti, svet oko sebe i svoja ograničenja. Iskustva koja dete stiče samostalnim aktivnosti i proverom svojih sposobnosti, osposovljava ga za kasnije učestovanje u društvenoj zajednici.
Da bi dete postalo deo društvene zajednice ima potrebu da saznaje i usvaja nova znanja koja su mu potrebna za više nivoe razvoja i uključenja u obrazovni sisitem društva. U tom smislu, postoji potreba da dete razume svoje okruženje. Potrebno je da razume jezik, kulturne i etičke norme, vrednosti sa kojima se svakodnevno susreće, prirodne pojave i cikluse kao i oblike, veličine i ostale parametre koji definišu predmete u okrženju deteta. Da bi se to postiglo, jedan od bitnih segmenata obrazovanja deteta jeste matematika i njena podgrana geometrija.
Geometrijska tela su svuda u dečjem okruženju i od velike je važnosti da dete ima jasnu predstavu o značenjeu određenih pojmova i osobina koja ih odlikuju. U predškolskim ustanovaama deca se upoznaju sa osnovnim geometrijskim figurama i to: lopta, kocka, kvadar, krug, kvadrat, pravougaonik, trougao i linije. Da bu se deca upoznala sa ovim pojmovima potrebno je kombinovati više različitih metoda i oblika rad kao i sredstava rada. Najefikasniji način pristupa deci i upoznavanja sa geometrijskim pojmovima je preko didaktičnih i pokretnih igara.
Razvoj logičkog mišljenja deteta predstavlja važan faktor zdravog razvoja. U predškolskom obrazovanju, naročito kada je u pitanju ekgaktna nauka kao što je matematika, ne možemo govoriti o učenju definicija, formula i mehaničkih postupaka koje odlikuje matematika, možemo govoriti o opažanju, mišljenju i zaključivanju. Mesto matematike u preškolskom obrazovanju možemo posmatrati kao proces razvoja određenih osobina kod deteta koje mu omogućava da se intelektualno osamostaljuje, logiki razmišlja i podiže nivo komunikacije sa drugim ljudima.
Matematička saznanja su integrisana sa svim oblastima saznanja. Ovo nije izlovani proces koji ima usko definisan koncept, matematika omogućava interakciju sa okolinom, izgradu fizičkog i ligičkog saznavanja. Matematika inicira logičko razmišljanje deteta, ima svakodnevnu praktičnu primenu i pomaže detetu da predmete i svoje aktivnosti bolje definiše, da im dodeli konkretnije značenje. Jednostavno govoreći, kocika sa kojom se dete igra nije samo igračka, već i predmet određenog oblika sa svojim karakteristikama. Sa tim saznanjem dete bolje može da razume na koji način može da izgradi određene oblike.