Живимо у свету који је толико богат да глобални доходак износи више од 31 билиона долара годишње. У овом и оваквом свету, просечан човек у неким земљама зарађује више од 40 000 долара годишње. Али у истом овом свету, 2,8 милијарди људи – више од половине становника у земљама у развоју – живи са мање од 700 долара годишње. 1,2 милијарде људи од овог броја зарађује мање од 1 долара дневно.

Резултат оваквог стања је да у земљама у развоју свакодневно умре 33 000 деце. У овим земљама сваког минута умре у просеку једна жена у току порођаја. Сиромаштво спречава више од 100 милиона, углавном женске деце, да се школују. Изазов за смањењем оваквог нивоа сиромаштва, нарочито имајући у виду да је светска поулација у непрестаном порасту – процене иду до 3 милијарде становника у наредних 50 година – је огроман. Један од начина успостављања равнотеже у светским токовима је кредитирање слабо развијених од стране међународних финансијских организација.

У економској и финансијској науци појам кредита представља привредно-правни појам под којим се подразумева дужничко-поверилачки однос у коме поверилац уступа право располагања новцем (или неким днигим предметом)

Појам кредита као облика финансијских улагања везује се за поверење које представља један од најважнијих момената при заснивању кредитног односа. Назив кредит потиче од латинске речи цредитум, што значи кредит или зајам односно од речи цредо, цредере што значи веровати, у ширем смислу речи појам кредита се везује за појам уживати кредит у смислу уживања пословног угледа у одређеној средини. Кредитни однос се заснива између повериоца (даваоца кредита) и дужника (тражиоца кредита) у условима када поверилац жели своја расположива средства најцелисходније искористити, а дужник има потребу за средствима да би финансирао одређену привредну активност.

У литератури се често може сусрести у место појма кредита, појам зајма. Треба рећи, да и један и други термин имају у пракси исто значење. Међутим, са теоријског гледишта кредит представља имовинско-правни однос између повериоца и дужника којем поверилац своја новчана средства уступа дужнику на одређен временски период и под одређеним условима. Зајам са теоријског гледишта представља погодбу по којој је једна уговорна страна спремна уступити другој уговорној страни у власништво одређени износ новчаних средстава, а могу позајмити и покретне ствари (уместо новчаних средстав). Корисник зајма се обавезује да ће у уговореном року вратити одређени износ средстава уз одређену камату. Према напред презентираном произилази да зајам представља само један од облика кредита. У протеклом периоду, зајам је означавао такав имовинскоправни однос путем којега су се подмиривале потребе на дужи временски рок (за основна и трајна обртна средства).

Кредитирање је за неке државе, као и нашу државу, постало начин живљwња тј. преживљавања. Постоји велики број међународних организација међу којима је најпознатији ММФ и Светска банка. Подузањем кридита у овим финансијским организацијама државе у транзицији покушавају да ухвате корак са развијеним земљама. Иако овакав вид кредитирања представља повољну климу за развој, увек постоји и друга страна медаље.

Кроз раду ћу приказати основне принцие рада Међунароних финансијских организаицја, начине кредитирања и значај за светску економску привреду и недостатке.