Postoje više značenja reči karijera i to je termin koji se svakodnevno koristi u govoru. Često možemo čuti nekog kako govori: "Ovaj juri za karijerom" ili "Bio sam u savetovalištu za karijeru". Uglavnom ona znači napredovanje u smislu da je profesija već odabrana, pa se kroz tu profesiju polako, lestvicu po lestvicu, penje. Karijera se definiše i kao stalan proces učenja u kome se zaposleni oblikuje i unapređuje, dok god se profesionlno razvija, on ga sam organizuje i njime upravlja i isključivo zavisi od zaposlenog. Može se posmatrati sa subjektivnog i objektivnog stanovišta. Posmatrajući sa subjektivnog stanovišta ogleda se u promeni interesa, motivacija, stavova kao i u ponašanju pojedinaca, a posmatrajući sa objektivnog stanovišta ogleda se u promeni položaja i radnih mesta pojedinaca. I subjektivno i objektivno stanovište se međusobno razlikuju po složenosti, odgovornosti i slično. Karijera počiva na sposobnostima, potrebama, željama i motivima zbog kojih pojedinci žele da napreduje. Danas je veoma teško izmeriti uspeh u karijeri, a da bi se u tome uspelo neophodno je pre svega posvetiti dosta pažnje samom planiranju, razvoju i upravljanju karijerom.
2.1. Planiranje karijere
Svako kada planira karijeru, cilj mu je da bude zadovoljan poslom i da od tog posla može solidno da živi. Svaka etapa u planiranju karijere povezana je sa donošenjem odluka o obrazovanju, izboru zanimanja, kao i o izboru poslodavca. Ovde je reč o procesu koji traje ceo život, a pod njim se podrazumeva kontinuirano informisanje i istraživanje mogućnosti za profesionalno i drugo usavršavanje, na osnovu koga se postavljaju ciljevi i prave planovi vezani za karijeru, koji mogu obuhvatiti odabir škole i fakulteta, izbor zanimanja i posla, odluke o obukama i drugim vidovima neformalnog obrazovanja koji će doprineti ostvarenju postavljenih karijernih ciljeva i tome slično. U ovom procesu učestvuju i zaposleni i menadžment organizacije. Cilj za napredovanje koji se može nazvati zajedničkim kada su u pitanju pojedinci i organizacija su inovacije i socijalizacije. Pojedinci teže razvoju svoje karijere kroz inovacije, a poslovni sistem u inovacijama vidi svoje poslovno napredovanje.Putem socijalizacije pojedinac se uspešno uključuje u socijalne grupe i nada se eventualnoj participaciji u upravljanju, a organizacija na taj način postiže mogućnost potpunijeg ostvarivanja strateških ciljeva, bolju organizaciju, čvršću unutrašnju koheziju i uspešan poslovni razultat. [1]
Zaposleni planiraju ciljeve svoje karijere, dok menadžment organizacija planira ciljeve karijere zaposlenih.
U preduzeću planiranje karijere radnika obuhvata uvođenje u posao, razvoj kompetencija potrebnih za napredovanje prema uspostavljenom planu karijere, ranu karijeru, napredovanja, školovanja, procenu promene smera karijere i menadžerskih sposobnosti, zrelu karijeru, i na kraju, odlazak u penziju.
Planiranje karijere je zapravo kao i život: stalni proces koji uključuje mnoštvo odluka. Pojedinac planira svoju karijeru praktično tokom celog svog radnog veka i ne zapošljavamo se zato da bismo celog život ostali na jednom radnom mestu, promene su nam potrebne i bitne. Sam proces planiranja karijere se menja kako se menja radna sredina. Promene se dešavaju zbog tehnologije i globalne konkurencije. Tehnologija utiče i na posao koji obavljamo i na to kako ga obavljamo. Da bi smo opstali u radnoj sredini koja se menja, bolje je razmišljati o više različitih pravaca u karijeri nego samo o jednom zanimanju.
....
Karijera je veoma važna kako za pojedinca, tako i za kompaniju. Za pojedinca je važna jer mu obezbeđuje zadovoljstvo poslom, a za kompaniju jer se obezbeđuje kvalitetan kadar. Od zadovoljstva radom i na radnom mestu zavisi veliki deo ukupnog životnog zadovoljstva. Sa povećanjem obrazovanog nivoa, karijera postaje sve važnija stavka u upravljanju ljudskim resursima. Zaposleni koji misle unapred o svojoj karijeri i planiraju karijernu putanju ostvaruju mogućnost da njihovi kvaliteti budu prepoznati, što na ličnoj osnovi vodi većoj satisfakciji i posvećenosti, dok na organizacionom nivou stvara prednost u uspešnom poslovanju. Potrebno je neprekidno pratiti savremena dostignuća iz oblasti planiranja i razvoja karijere i ta dostignuća prilagođavati i primenjivati u sistemu odbrane, shodno potrebama i specifičnostima sistema. Organizacijske celine i menadžeri u njima treba da doprinose razvoju svojih zaposlenih, a zaposleni individualno da ulažu maksimalni napor radi unapređenja ličnog i profesionalnog razvoja. Saveti i pomoć u planiranju i upravljanju karijerom od strane stručnjaka za određena područja veoma često su neophodna. Izbor u karijeri pravi se čitav radni vek, a ne samo nakon završetka škole. U karijeri, kao u životu, treba gledati unapredi učiti na osnovu iskustva. Uvek sebi treba postavljati pitanja: gde sam sada, gde želim dalje i kako tamo stići. U savremenim uslovima života i rada nema uspeha u razvoju karijere bez neprekidnog usavršavanja znanja i veština u skladu s zahtevima organizacije i tržišta rada. Pojedinac mora da obezbedi da svojim znanjima i sposobnostima postane neophodan organizaciji i tražen na tržištu rada.
[1] Ćamilović S., Vujić V.,Osnovi menadžmenta ljudskih resursa,Beograd,2007,str266-267
