Cilj proizvodnje je maksimalno iskorištenje svojih resursa, a kako su resursi sa kojima preduzeeće raspolaže ogranieno potrebno je naći balans između svih resursa kako bi se postigli najoptimalniji rezultati.

Linearno programiranje obuhvata rešava veliki broj ekonomskih problema. U prvom redu probleme optimalnih proizvodnih programa u različitim uslovima, koji praktično mogu biti u okviru preduzeća. Oni se mogu ticati tehničko-tehnoloških uslova proizvodnje, sirovina, zaliha, radne snage, ponude i tražnje, uvoza, izvoza i svih drugih elemenata koji neposredno utiču na proizvodni proces i koji se javaju kao ograničavajuci faktori. Kombinovajući ove faktore dobijamo niz mogućih kombinacija. Drugim rečima, traži se takva kombinacija koja će, pored toga što će zadovoljiti data ograničenja, zadovoljiti i kriterijum optimalnosti.           

Postoje osnovne pretposptavke koje moraju biti zadovoljene kako bi se primenio model linearnog programiranja tj: linearnost, izvesnostm deljivost i nenegativnost. Jedan od načina rešavanja, analiziranja i prikazivanja lineranog programiranja jeste geometrijska interpretacija zadataka linearnog problema.

Linerano programiranje je relativno mlada matematička metoda koja se razvija iz dve naučne grane međusektorske analize i teorije igara. Sa stanovišta upotrebe matematičkih sredstava ove metode se prepliću i imaju zajedničku matematičku onosu tj. linearnu algebru.

Jedna od najvećih mana lineralnog programiranja jeste da su problemi koji rešavaju ovim putem isuviše sveobuhvatni sa uzimanjem velikog broja okolnosti u obzir te samim tim postoji velika količina računanja te se za rešavanja uglavnom koriste računari.

Za potrebe rešavanja problema linearnog programiranja kosiste se algebarske merode a matemarička sredstava koja se koriste zavise od toga ukoliko varijabli postoji i broja jednačina i nejednačina. Skromnije probleme mougće je rešiti grafičkim metodom, na šta je rad fokusiran, ali mogu se koristiti i druge elemenatrne aritmetike metode.