Značajne osobine razvoja moderne nauke je činjenica da se u neegzaktnim naukama sve više i uspešnije koriste kvantitativne metode istraživanja, odnosno da se te nauke sve više matematiziraju. Primena matematičkih metoda u prirodnim naukama izazvala je interes za njihovu primenu i u društvenim naukama. Međutim, primenu matematičkih metoda u društvenim naukama sprečavale su brojne okolnosti:

• još je sporno da li je u društvenim naukama moguć takav stupanj primene matematike kao u prirodnim naukama
• pojave i odnosi u privredi su kompleksni i isprepletani te sigurno ne mogu biti opisani jednostavnim matematičkim formulama
• sa druge strane, ni sama matematika nije dovoljno u tom smislu razvijena da bi dovoljno tačno proučavala kompleksnije privredne pojave; teorijska matematika je razvila odlične metode za proučavanje prirodnih pojava, ali te metode nisu dovoljne za proučavanje društvenih pojava.

Prvi pokušaji uvođenja matematike u društvene nauke potiču sredinom XIX veka. Walras, Jevons, Pareto i drugi pokušali su da matematiziraju teorijsku ekonomiju po uzoru na pokušaj u nebeskoj mehanici. U matematičkoj formulaciji društvenih nauka i odnosa postignuti su znatni formalni uspesi, ali su njihove matematičke formulacije ostale nekvantificirane. Zbog nemogućnosti kvantificiranja matematički formulisanih društvenih odnosa na tadašnjem stepenu razvoja matematike, upotreba matematičkih metoda nije imala rezultata. Međutim, i pored početnih neuspeha nije nestalo želje za matematiziranjem društvenih nauka. Stvaranjem povoljnijih uslova i u matematici i u društvenim naukama, rad je uspešno nastavljen. Matematika je razvila nove grane, kao: račun verovatnoće kao osnova za statistiku, teorija igara koja pokušava rešavanje konfliktnih situacija, kibernetika…Neke modernije grane matematike razvijaju se u sasvim novom smeru, zanemarujući brojeve i baveći se nekvantitativnim kategorijama, kao: matematička logika, teorija skupova, topologija…

Na drugoj strani, razvile su se neke nove grane društvenih nauka, kao: psihologija rada, teorija organizacije, operaciona istraživanja…

Velika prepreka uspešnom prodoru matematičkih metoda u društvenim naukama je kompleksnost tih nauka. Pojave koje pročavaju društvene nauke su mnogo kompleksnije od prirodnih pojava. U njima se pored kvantitativnih javljaju i brojne nekvantitativne kategorije, koje je matematičkim metodama teško obuhvatiti.. Takva priroda društvenih nauka postavlja određene granice primeni matematičkih metoda

Iz želje da se donošenje odluka temelji na naučnim osnovama, nikla je nova grana primenjene matematike - operaciona istraživanja. Kao naučna metoda, operaciona istraživanja su se pod tim nazivom javila za vreme II svetskog rata na problemima vojne prirode u Velikoj Britaniji, kada su vojni rukovodioci pozvali naučnike da pomognu u rešavanju strateških i taktičkih problema. Zbog svoje praktične primene, ona su se brzo proširila i na druga područja.