Primene elektronske trgovine započele su sedemdesetih godina prošlog veka kao olakšavanje poslovnih transakcija uvodjenjem posebnih elektronskih aplikacija (poznatih kao elektronski transfer fondova) i to samo u velikim korporacijama i malom broju poslvnih firmi,
U današnjem svetu povećane globalizacije tržišta i ekonomske regionalizacije poslovanje ne može biti uspešno bez upotrebe moderne informacione tehnologije. Umrežavanje preduzeća i javne administracije i razvoj Interneta doveli su do velikih promena u načinu i efikasnosti rada poslovnih sistema. Omogućena je jednostavna i brza komunikacija, gotovo trenutno prenošenje velikih količina podataka na velike udaljenosti, jednostavno objavljivanje i ažuriranje multimedijalnih dokumenata i njihova kontinuirana globalna dostupnost, digitalna isporuka dobara i usluga, direktno plaćanje putem Interneta, stvaranje virtuelnih organizacija itd. Sve to predstavlja elemente novog oblika poslovanja, tzv. elektronsko poslovanje (electronic business) i elektronske trgovine.
Razvojem novijih oblika elektronske razmene podataka, korišćenjem tehnologija kao što je Elektronska Razmene Podataka (Electronic Data interchange – EDI) prošireni su krug i forme koje su učestvovale u ovim poslovima, sa finansijskih institucija preko proizvođača, prodavnica na malo i veliko, do specijalizovanih posrednijka.
EDI predstavlja “razmenu strukturalnih komercijalnih podataka između računara zasebnih firmi,izvršenu bez manualne intervencije,elektronskim putem, posredstvom standardizovanix poruka koje zamenjuju tradicionalne papirne komercijalne dokumente.
U radu su opisani osnovni koncepti elektronske trgovine koja obuhvata online komunikacije, poslovne transakcije, trgovinu robom i uslugama, pružanje servisnih i finansijskih usluga i sve ostale akcije i radnje koje prate poslovanje i za čiju realizaciju je neophodna računarska mreža Internet. Prikazani su i problemi izazvani okruženjem u kome je savremena i pre svega konkurentna organizacija primorana da funkcioniše. Karakteristika ovakvog okruženja jeste da su organizacije u njemu suočene sa dva osnovna problema, globalizacija i visok nivo organizacionih i tehnoloških promena. Prelazak na elektronsku trgovinu je prikazan kao način za savladavanje ovih problema iz više razloga, ali naročito zato što je ovaj oblik poslovanja sposoban da eliminiše problem vremenske razlike i geografske udaljenosti izmedju poslovnih partnera vezan za naručivanje, isporuku i plaćanje robe ili usluga. Pored toga granice poslovanja se proširuju na robe i usluge koje do pojave ovog tipa poslovanja nisu ni postojale, odnosno na elektronske robe i usluge. Srbija na ovom planu predstavlja državu sa slabo razvijenim sistemom elektronske trgovine ali se može reći da se ovaj trend polako menja.