Detektivska delatnost je u Republici Srbiji, po Zakonskim i drugim pravnima aktima novina. Definisanje i Zakonske regulative o ovoj delatnosti uvedene su Zakonom o detektivskoj delatnosti 2013. godine i može se reći da je ovaj oblik poslovne delatnosti još uvek u najvećoj meri u sivoj zoni. Da bi lice obavljalo detektivsku delatnost u našoj zemlji potrebno je da poseduje licentu za obavljenje detektivske delatnosti koju izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova. Osnovni problem koji se manifestuje u Republici Srbiji jeste direktno sukobljavanje određenih zakonskih normi sa novim Zakonom o detektivnoj delatnosti.
Detektivske aktivnosti vuču svoje korene iz anglosaksonskog pravnog sistema u kojem postoje zakonske norme koje omogućavaju privatne krivične istrage, obavljanje detektivnskih poslova prikupljanja, obrađivanja i korišćenja podataka o privatnim licima bez njihove lične saglasnosti, dok je u našem pravnom sistemu veliki broj Zakona to zabranjuje te postoji još uvek mnogo nesuglasica o načinu sprovođenja određenih detektivnskih delatnosti u Republici Srbiji. Pre svega Ustav republike Srbije zabranjuje korišćenje ličnih podataka fizičkih lica osim za krivične postupke i za potrebe državnih organa.
Detektivske delatnosti, ako ih tako možemo nazvati, kao usluga javljaju se u veoma ranom periodu ljudskog društva. Iako se u suštini poslovi tadašnjih “detektiva” ne razlikuju od današnjih poslova koje obavljaju agencije ili privatni detektivni tj. prikupljanje informacija o određenim licima, poslovi pronalaženja imovine i slični poslovni, zvanično prva detektivska agencija otvorena je u francuskoj 1833. godine. U periodu koji sledi dolazi do čestih sukoba između državnih organa i lica koja obavljaju detektivske delatnosti da bi se vremenom javila potreba za zakonskim regulativama kojima se definiše ova profesija.
U Republici Srbiji Zakon definiše detektivsku delatnost kao delatnost koja obuhvata istražne i detektivske usluge i aktivnosti svih privatnih istražitelja, bez obzira na to za koga i šta istražuju (detektivski poslovi), a istražne i detektivske usluge kao poslovi prikupljanja, obrade podataka i prenosa informacija u skladu sa Zakonom i drugim propisima, od strane pravnih lica i preduzetnika za detektivsku delatnost.[1]
Donošenjem ovog Zakona 2013. godine u Republici Srbiji javlja se mogućnost legalnog rada agencija koje nude ovakvu vrstu usluga ali isto tako i problem nedostatka drugih podzakonskih akata.
Tako se u Zakonu definiše radnja obrade podataka koja omogućava prikupljanje, beleženje, prepisivanje, umnožavanje, kopiranje, prenošenje, pretraživanje, razvrstavanje, pohranjivanje, razdvajanje, ukrštanje, objedinjavanje, upodobljavanje, menjanje, obezbeđivanje, korišćenje, stavljanje na uvid, otkrivanje, objavljivanje, širenje, snimanje, organizovanje, čuvanje, prilagođavanje, otkrivanje putem prenosa ili na drugi način činjenje dostupnim, prikrivanje, izmeštanje i na drugi način činjenje nedostupnim, kao i sprovođenje drugih radnji u vezi sa navedenim podacima, bez obzira na to da li se te radnje vrše automat ski, poluautomatski ili na drugi način.[2] Sve navedeno ukazuje na realnu mogućnost prodora u privatnost građana u procesu obaljanja detektivske delatnosti, ali u praksi je javlja problem ograničenja tim aktivnostima koje su definisane Ustavom i drugim zakonskim aktima kojima se štiti pravo i sloboda građana, informacija koje nisu od javnog značaja, informacija koje imaju značaja za državne organe i slično. [3]
[1] Zakon o detektivskoj delatnosti, Službeni glasnik RS, br. 104/2013.
[2] Jovičić D., Pilipovoć B., Detektivske delatnosti u Republici Srbiji - Normativi i erički aspekti, Civitas - Časopis za društvena istraživanja, Broj 6. Novi Sad, 2011., str 24-44
[3] Trivan D., Vezane ruke, Detektivi, detektivska delatnost i zaštita podataka o ličnosti (dostpuno na: http://www.protecta.co.rs/files/PDFSbez2.pdf)