Svaki pojedinac svakodnevno i u svakom trenutku komunicira, delimično svesno i kontrolisano, a delimično nesvesno i bez sopstvene volje i napora. Razumevanje ove činjenice je već velika prednost onih koji to znaju, a posebno ako još dodatno razumeju procese komuniciranja. Na pitanje na koji način ljudi komuniciraju, prva misao i refleksna reakcija gotovo svih je da se komuniciranje obavlja korišćenjem reči i umećem govora. Međutim, to je samo delimićno tačno. Mnogo puta utroši se mnogo vremena i reči, a razultat izostane, jer pričanje ne znači uvek zagarantovano komuniciranje.

Poznato je da se komuniciranje obavlja: govorom, vidom, sluhom, dodirom, mirisom, ostalim čulima, pokretima tela, izgledom, oblačenjem, ponašanjem, pisanjem, telefoniranjem, računarima, Internetom i dr.

Moć komunikacije manifestuje se govorom, pisanom reči i slikama koje prate komunikaciju. Na primer, ako treba da se objasni kako izgleda određeni automobil, najbolji način je da se pokaže slika tog modela automobila, što će razjasniti mnoge dileme, mnogo bolje nego da se opisuje samo rečima. Komunikacija će biti najefikasnija ako se da pisana specifikacija sa još nekoliko slikovitih detalja (na primer, oko raspoloživih boja kod naručivanja), a zatim se to sopstvenim rečnikom i uvedljivim tekstom dopuni u konverzaciji.