Разматрање дефиниција тржишне оријентације доводи до закључка да је у центру пословања и даље потрошач и задовољавање његових потреба и жеља. За наведено се користе информације с тржишта које се шире по предузећу да би се створила већа вредност за потрошаче на основу информација које су добивене. При чему у том процесу морају учествовати сви сектори у предузећу. Информације које се прикупљају морају у себи поседовати и информације о конкурентима и другим интересним групама на тржишту јер од њихове реакције и деловања на тржишту увелико зависи како ће предузеће реаговати на добивене информације.

Запослени у предузећу које поседује тржишну оријентацију осећају припадност предузећу, преданост његовима вредностима, желе својим радом да допринесу успешности тржишне оријентације.

Можемо закључити да окружење утиче на способност предузећа у спровођењу своје пословне оријентације поготово ако је она тржишно усмерена. Предузеће сакупља информације о потребама и жељама потрошача с тржишта и у складу са њима делује и прилагођава своје производе и услуге. На тај начин оно ствара већу вредност потрошачима. Тржишна оријентација као пословна оријентација предузећа има своје факторе утицаја који подстичу или спречавају њене почетке у предузећу. Својим деловањем тржишна оријентација утиче на способност предузећа и ствара конкурентске предности. Тржишна оријентација предузећа делује на запослене, на потрошаче и на пословне резултате. Јачина утицаја тржишне оријентације на пословне резултате зависи од различитих фактора  из окружења који мењају њеен утицај.

Код спровођења тржишне оријентације користе се информације прикупљене с тржишта и на основу њих се реагује тј. предузеће прилагођава свој маркетинг-микс потребама и захтевима потрошача односно константно им доставља већу вредност. Може се рећи да се тржишна оријентација има за основу учење из сакупљеих информација и стварања базе знања о потрошачима и конкурентима на основу којег предузеће реагује. Због тога предузеће мора развити способност организацијског учења да би се на основу прикупљених информација могло прилагођавати потребама потрошача, али и предвиђати појаву нових потреба и одговорити на њих кроз тржишно подстакнуте иновације.

Зато је потребно да је сваки пројект спровођења тржишне оријентације прилагођен поједином предузећу његовој организацијској култури и клими, тржишној стратегији и менаџменту који својим понашањем подстиче промену јер у сваком другом случају спровођење ттржишне оријентације неће бити успешно. Може се рећи да високи менаџмент предузећа даје главни подстицај за спровођење тржишне оријентације. Наведени проблеми утичу и на запослене који губе ентузијазам и тиме и они коче процес спровођења тржишне оријентације. Зато је потребно имати менаџмент који подстиче покретање али и активно учествујеу спровођењу програма.