Azot je hemijski element sa oznakom N i atomskim brojem 7. Azote je jedan od najčešćih elemenata na našoj planeti. Čini 78% zemljine atmosfere i predstavlja jedan od najobilnijih elemenata koji se nalazi u čistoj formi.  Azot je od esencijalne važnosti za živor na Zemlji jer osnovni gradivni element amino i nukleinske kiseline.

Kao element, ne koriste ga ni biljke ni životinje izz vazdua, već mora biti konvertovan u drugo stanje kako bi ga koristile biljke i životinje. Biljke mogu da konuzimraju azot direktno iz zemlje, jer je pristupan u zemnim mineralima, đubrivima, organskom materiji u procesu raspadanja itd.

Ne postoji nijedan proces u biljkama na koji azot ne utiče posredno ili neposredno. Nosilac je prinosa. Biljke ga najviše trebaju u fazi intenzivnog rasta, formiranja lisne mase, cvetnih organa i plodova.

........

Azot ne stvara trajne rezerve u zemljištu kao fosfor i kalijum. Odlikuje ga velika pokretljivost u zemljištu. Putem padavina i spuštanjem zemljišne vlage dolazi i do spuštanja azota u dublje slojeve. Javlja se u  zemljištu  u velikim količinama i to u vidu nitratnog i amonijum jona. Nitratni jon se lakše usvaja i u biljkama je dobro pokretljiv u svim pravcima. Lako se premešta iz starijih u mlađe biljne organe. Transport azota je najvećim delom usmeren u pravcu organa i tkiva koja intenzivno rastu.

Promena azotnih jedinjenja u zemljištu vrši se hemijskim i biohemijskim procesom. Javlja se u tir faze: Aminizacija, amonifikacija i nitrifikacija.

Aminizacija predstavlja oslobađanje azota iz organiskih materija. Delovanjem bakterija stvaraju se peptidne veze između aminokisela i nastaju poton i petidi usled čega dolazi na nastanka amino oblika NH₂.

Amonifikacija predstavlja proces redukcije NH₂ do NH₃.

            R-NH₂+H2O→NH₃+R-OH+E-

Delovanjem enizma otcepljuje se amonijak i aminokiselina i olobađa se E koje koriste heterotrofni mikoorganizmi čime se stvara C:N proporcija od 20:1 do 25:1. Na ovo itiče vlaga, temperatura i vazdušastost zemljišta.

Nitrifikacija je proces  oksidacije amonijaka  u mitrate i predstavlja poslednju kariku u stvaranju organskih azotnih jedinjenja.

      2NH₄+ + 3O₂ → 2HNO₂- + 2H+ + 2H₂O - nitritacija

      2HNO₂- + O₂ →  2NO₃- + 2H+ - nitratacija

      2NH₄+ + 4O₂ →  2NO₃- + 4H+ + 2H₂O

Pri dovoljnoj količini vazduha, vlažnosti zemljišta 60-70% kapilarne vode i temperature 25-30%, pH 6,2 - 8,2 nitrifikacija se intentzivno odvija. Zavisno od vrste zemljišta nitrifikacija se odvija u većoj ili manjoj količini. Na intenzitet oksidacije amonijaka do nitrata utiče kiselost zemljišta, loša aeracija, višak vlage ili niska temperatura zemljišta.  Nitrifikacija je i u direktnoj zavisnost od godišnjih doba, nadmorske visine, tipa zemljišta itd.