Privredni život predstavlja veoma složenu tvorevinu koja se sastoji iz nekoliko zaokruženih delova od kojih svaki za sebe predstavlja jednu celinu. Postoji veliki broj različitih kombinacija između tih celina što dosta komplikuje privrednu sliku.
Najznačajnije oblasti makroekonomskog istraživanja su tržište roba i usluga gde se ravnoteža predstavlja preko jednakosti štednje i investicija i gde se primenjuje politika cena kao odgovarajuća mera ekonomske politike, zatim javne finansije koje obuhvataju javnu potrošnju i poreske prihode države gde se primenjuju mere fiskalne politike, razmena sa inostranstvom za koju odgovaraju spoljno trgovinska i devizna politika, novčani i bankarski sistem gde novac ima primarnu ulogu na strani agregatne ponude i agregatne tražnje, a monetarno kreditna politika ima regulativnu ulogu, agregatna ponuda u kojoj se vodi politika dohodaka i posebna politika za svaku privrednu oblast.
Ponuda i tražnja su pojmovi kojima se ekonomisti najčešće koriste i to sa dobrim razlogom, jer su ponuda i tražnja sile koje omogućavaju funkcionisanje tržišnih ekonomija. One određuju količinu svakog dobra koje se proizvodi i cenu po kojoj se ono prodaje. Ako se želi saznati kako će neki događaj ili politika uticati na ekonomiju, prvo treba da se vidi kako će uticati na ponudu i tražnju. Izraz tražnja i ponuda odnose se na ponašanje ljudi kada na tržištu međusobno deluju jedni na druge.
Jedan od najvažnijih faktora u ekonomiji tj. tržišno ekonomiji pre svega, jeste mogućnost izbora. Tako je pojedincu kao i preduzećima dat izbor kupovine ili pak proizvodnje prema svom izboru. Svaki izbor sa sobom povlači veliki broj posledica te se samim tim može uvideti značaj „pravog” izbora.
Takođe pojam bez kojeg trenutna ekonomska nauka ne može jeste granica proizvodnih mogućnosti.Ovim graničnim principom uslovljen je ekonomski razvoj a granicu postavljaju resursi, ljudstvo, tehnologija i dr. tj. ona definiše trenutne proizvodne moćnosti.
U ekonomskoj nauci i praksi javlja se deset principa po koja se može upravljajuti ekonomskom mišlju. Princip izbora je jedan od njih. Izbor tj. donošenje odluka jeste svakodnevna aktivnosti društveno privrednih subjekata. Ako shvatamo da ljudi svakodnevno moraju da vrše izvor to nam ne govori koju odluku će da donesu niti koja odluka je ispravna. Npr. u današnjem društu jasno je da postoji opšta obaveza svih ljudi da maksimalno usmere svoje znanje i rad na očuvanje životne sredine i da postoji apsolutno neophodna promena kapitalističkog tržišnog sistem ekonomije ka ordživom razvoju i društvenim uređenjima bližim socijalnim opredeljenjim, ali u isto vreme vidimo da ljudi i dalje prave izbor ka prethodno formiranim sistemima jer oni donode veći profit i proizvodno tehnološki napredak, mada samo za malu grupu ljudu, sa druge strane ovaj sistem povećava broj nezaposlenih zbog tehnološkog usavršavanja.