Transport važi za jedan od delova logistike na koji najviše utiču eksterni uslovi. Pri tome se u uticaje okruženja ubrajaju postojeća infrastruktura, eksterna transportna sredstva sa svojim tarifama, pravna regulativa, ali i sporedni transportni troškovi kao što su drumarine, takse za korišćenje luka, carinske dažbine ili ležarina odnosno troškovi parkiranja.
U okviru logistički orijentisanih postupaka u transportu treba uzeti u obzir ne samo čistu promenu mesta robe, nego i međusobna dejstva između prethodnih i predstojećih zadataka, kao i kvalitet logističkih usluga.
Svako transportno sredstvo može da se oceni na osnovu sledećih kriterijuma: troškovi prevoza, sporedni transportni troškovi, troškovi rukovanja, ostali logistički troškovi i delovanje troškova izvan logistike; vreme transporta, frekvencija transporta, tehnička povoljnost vrste transporta, mogućnost umrežavanja, fleksibilnost, polazne i krajnje tačke (ciljevi) vrste transporta, pouzdanost i sporedni efekti.
Za Just-In-Time logistiku je najvažnija fleksibilnost transportnih sredstava i njihova brzina: brzina se meri na osnovu brzine vozila i vremenskog trajanja procesa prerade i pretovara. Delatnosti utovara i istovara, pri tome, mogu da se smatraju početno - završnim (pripremnim) vremenom, koje treba minimizirati, posebno ako postoje uska grla u transportnim putevima. Skraćivanjem pripremnog vremena bolje se koriste postojeći kapaciteti, a vreme transporta robe se skraćuje.
Na primer prevoz 1000 tona robe može da se izvrši jednom kompozicijom voza, koja bi imala u evropskim zemljama 25-50 vagona nosivosti 20-40 tona, a u SAD i zemljama sa teritorije bivšeg SSSR-a sa oko 20 vagona, čija je nosivost po 50 tona. Za obavljanje toga prevoza bilo bi potrebno svega 5-6 ljudi, voznih službenika. Prevoz iste količine robe mogao bi da se izvrši sa dve stotine kamiona nosivosti od po pet tona uz učešće dve stotine vozača. Za ovaj prevoz, naravno, mogle bi se upotrebiti i prikolice, tako da ako bi uzeli kamione veće nosivosti, na primer, od po osam tona i prikolice od po deset tona, onda bi nam bilo potrebno svega oko 60 vozača. Međutim, i na ovaj način vidi se jača prevozna moć železnice za masovne terete. A kada govorimo o vodenom saobraćaju gde se nosivost kreće do 500.000 tona, svakako je jasno koja vrsta saobraćaj omogućuje najefikasniji i najeftiniji prevoz.
Međutim jedino metodom kombinovanog transporta, pri kojoj se roba prevozi uz pomoć više transportnih sredstava bez promene transportnog pakovanja, mogu se postići željeni rezultati, tj. dostava robe do kupca.