Човек и личност човека јесте једна од највећих загонетки данашњице. Иако свакодневно на свим пољима науке човек напредује, човекова личност и његове карактерне црте, тј. толика различтост представља велико искушење за све нас. Важност одређивања фактора који утичу на развој личности још више добија на значају када су у питању деца.
Током последњих педесет година теорије дечјег развоја кретале су се у оквиру крајњих супротности. На једном крају су биле теорије према којима је мозак детета на рођењу »празна плоча« (табула раса) и целокупни развој је последица учења и искуства. Овакво схватање било је праћено раним, често врло драстичним стимулативним вежбама у покушају да се развој унапреди или убрза, али су таква очекивања изневерена.
На другом полу налазе се теорије према којима су све способности детета урођене, унапред садржане у мозгу, а њихово поступно разоткривање настаје спонтано, током биолошки одређеног процеса сазревања мозга. Оваква схватања су негирала или минимизирала утицај срединских чинилаца и искуства на развој и водила пасивном ставу у третману деце са успореним развојем, у ишчекивању да ће се одређена функција јавити када мозак буде за то довољно зрео.
Савремена схватања виде развој као резултат интеракције биолошких и срединских чинилаца, односно, искуства. Развој детета се одвија кроз стадијуме који су јасно дефинисани, међусобно се разликују и хијерархијски су организовани, следе један за другим у непроменљивом редоследу, и виши стадијум је увек сложенији од претходног. Средински чиниоци могу модификовати форму, али не и структуру стадијума.
Но најважнији фактор, сагледавајући рад, јесте пре свега породица а затим васпитач и васпитна установа, њихова међусобна координација и сарадња и жеља за сличним, или још боље, истим циљем - квалитативним развојем детета. Узимајући у обзир да је развој детета од рођења до треће године, вероватно најважнији за прогресивни развој детета, за координацију чула и покрета и за формирање здраве друштвене личности, детету се мора приступити са великом пажљом, љубављу и педагошком доктрином.