Čovekova potreba za predmetima predstavlja jednostavnu potrebu za preživljavanjem. Istorijski gledano čovek je predmetima uspevao da prevari prirodu npr. produžavanjem svoje ruke kopljem ili lakšim solaskom do hrane upotrebom luka i strele. Pronalazak savršenog predmeta i njegove upotrebe imalo je i danas ima značajnu uogu u čovekovom životu.
Umetnost koja se bavi oblikovanjem upotrebih predmeta naziva se dizajn. Može se reći da u dizjaniranju predmeta leži čovekov uspeh u zadovoljavanju svojih potreba. Razvojem čoveka i njegovim usavršavanjem usavršavali su se i upotrebni predmeti i povećala se potreba za stvaranjem novih, jer su se pojavili i novi prohtevi.
Dizajn je nastao već stvaranjem prvog koplja. Onog trenutka kada je čovek obradio drvo i prilagodio ga svojim potrebama, izmenio je njegovu prvobitnu namenu i stvorio svoj upotrebni predmet. Međutim dizajn u svom današnjem značenju dobiva na težini tek dolaskom industrijske revolucije. Dolaskom industrijske revolucije javlja se serijska proizvodnja, proizvdnja u velikim količinama i automatiziovano se proizvodi roba za nepoznatog potrošača. Tako se dizajnom nastoji unapred predvideti "ukus" i "sviđanje" pojedinih profila kupaca, i samim tim se stvara "moda" putem reklama i marketinga kako bi mogućnost za zadovoljavanjem ciljane grupe bila što veća.
Za razliku od tadašnje zanatske proizvodnje koja je bila usresređena na unikatnost predmeta, dizaj nije zainteresovan za unikatnost već za masovnu proizvodnju i široki auditorijum. U tom kontekstu javljaju se i različiti dizajnerski stilovi, razvija se umetnički dizajn, predmeti čija upotrenost je stavljena u stranu a dizajn izbija na površinu, te se dolazi do predmeta čija prvobitna upotreba namena nije moguća, jer je dizajniran kao umetničko delo.
Zadatak upotrebnog predmeta jeste da ima određeni oblik i da poštuje određene stereotipe. Mora da bude dopadljiv publici i da "ispoštuje" zahteve koji se od njega očekuju. Dizajn mora da omogućava predmetu njegovu upotrebnost ali u isto vreme predmet treba da bude dopadljiv i na kraju predmet treba da bude ekonomski isplativ, jer u drugom slučaju njegova upotrebna vrednost nije opravdana.