Nijedna nacionalna privreda u svetu, bez obzira na postojeći sistem društvenih odnosa i stepen dostignuća privrednog razvitka i mnogih razloga, ne može da se izoluje od kretanja u svetskoj privredi. Spoljnotrgovinska razmena je u pošlosti, ali i danas podsticana željom čoveka i svim društvenim formacijama da poboljša svoj način života i životni standard upšte.
Međunarodana razmena predstavlja spoljnu tgovinu, koja je većeg obima od unutrašnje trgovine, i kao što je već rečeno predstavlja razmenu dobra i usluga jedne zemlje sa inostranistvom, što dalje iziskuje potrebe za odgovarajućojm međunarodnom politikom i strategijom, jer nije bitno samo imati otvorenu privredu, već voditi uspešnu međunarodnu trgovinu koja će doprineti razvoju privrede. Međunarodna razmena obuhvata pored razmene internih dobara i obavljanje najrazličitijih proizvodnih i neproizvodnih usluga po nalogu i za račun inostanih državljanja (transport, špedicija, osiguranje, bankarske usluge, turizam, izdavačka delatnost i propaganda itd...) Najveći značaj po obimu razmene ima uvoz i izvoz, zatim dolaze usluge saobraćaja i turizma.
U međunarodnom poslovanju je od izuzetnog značaja zaštita domaće proizvodnje, kako za nerazvijene tako i za razvijene zemlje. Postoji veliki rizik u poslovanju usled čega postoji potreba poznavanja i najudaljenijih tržišta na svetu, njihovih deviznih, carinskih , valutnih sistema.
Što se Srbije tiče međunarodna razmena se većim delom svodi, nažalost, na uvoz robe. Srpska privreda je doživela velike ekonomske gubitke i kao posledica toga, i zastarele tehnologije i tehnoloških procesa u velikom broju preduzeća došlo je do preusmeravanja sa domaćih proizvoda ka uvoznim proizvodima.
Konkurentnost pak, predstavlja sposobnost zemlje da kreira, proizvodi, distribuira i servisira proizvode u međunarodnom marketingu, sve dotle dok zarade prevazilaze troškove korišćenih resursa. Svetski ekonomski forum i Institut za razvoj menadžmenta međunarodnu konkurentnost definišu kao "sposobnost nacionalne privrede ili pojedine firme da ostvare proporcionalno više dobitaka na svetskom tržištu od konkurenata". Država ima značajnu ulogu u razvoju međunarodne konkurentnosti svoje ekonomije u brojnim slučajevima pokazano je da su ekonomske mere i ekonomska politika imale značajniji uticaj na konkurentnost zemlje nego perduzetnička i poslovna praksa ekonomih subjekata. Dakle, moglo bi se utvrditi da su uspešni ekonomski subjekti osnovni i nužan preduslov međunarodne konkurentnosti, ali istovremeno ne i samodovoljan, ukoliko nije podržan odgovarajućim merama ekonomske, fiskalne, monetarne i ostalih politika. Unapređivanje konkurentskih sposobnosti temelji se na međusobnoj interakciji smernica, politika i mera.
Opet, što se Srbije tiče, konkurentnost naše države i naše privrede na međunarodnom tržištu je zanemarljiva. Naša privreda je vezana za proizvodnju veoma jeftine robe ili pak delova iste takve koja veoma brzo gubi na konkurentnosti jer je lako kopirati i proizvoditi ili se na tržištu već nalazi veliki broj proizvoda iste cene ali većeg kvaliteta. Da ne pominjemo da je naša država na veoma lošem glasu u Međunarodnim krugovima zvog česte potrebe naših privrednika a i državnika da vrše ekonomske prevare te samim tim još više narušavaju i onako poljuljano poverenje ostalih učesnika na međunarodnom tržištu.
Gledano sa ove tačke, može se reći da da postoji veoma malo rešenja za Srbiju. Svako od rešenja sa sobom bi moralo da povuče 10 do 20 godina intezivnog zalaganja, rada i borbe kako bi se postigao vidljiv napredak na međunarodnom tržištu. Ili pak sprovesti hrabar i rizičan plan potpuno drugačije ideologije, koja bi se okrenula bliskoj budućnosti i “preskočilo” trenutno monetarno kapitalističko društvo, što je u ovim okolnostima, sa veoma malo sredstava, needukovanim stanovništvom, visokim stepenom korupcije i apatijom koja vlada među narodom, apsolutno neizvodljiva. Ostaje jedan opor ukus u ustima kada se sagledaju prilike u Srbiji, i jasno se vidi budući razvoj srpske ekonomije, kao ekonomske kolonije razvijenih zapadnih zemalja.
