Nijedna nacionalna privreda u svetu, bez obzira na postojeći sistem društvenih odnosa i stepen dostignuća privrednog razvitka i mnogih razloga, ne može da se izoluje od kretanja u svetskoj privredi. Spoljnotrgovinska razmena je u pošlosti, ali i danas podsticana željom čoveka i svim društvenim formacijama da poboljša svoj način života i životni standard upšte.

Međunarodana razmena predstavlja spoljnu tgovinu, koja je većeg obima od unutrašnje trgovine, i kao što je već rečeno predstavlja razmenu dobra i usluga jedne zemlje sa inostranistvom, što dalje iziskuje potrebe za odgovarajućojm međunarodnom politikom i strategijom, jer  nije bitno samo imati otvorenu privredu, već voditi uspešnu međunarodnu trgovinu koja će doprineti razvoju privrede. Međunarodna razmena obuhvata pored razmene internih dobara i obavljanje najrazličitijih proizvodnih i neproizvodnih usluga po nalogu i za račun inostanih državljanja (transport, špedicija, osiguranje, bankarske usluge, turizam, izdavačka delatnost i propaganda itd...) Najveći značaj po obimu razmene ima uvoz i izvoz, zatim dolaze usluge saobraćaja i turizma.

U međunarodnom  poslovanju je od izuzetnog značaja zaštita domaće proizvodnje, kako za nerazvijene tako i za razvijene zemlje. Postoji veliki rizik u poslovanju usled čega postoji potreba poznavanja i najudaljenijih tržišta na svetu, njihovih deviznih, carinskih , valutnih sistema.

Što se Srbije tiče međunarodna razmena se većim delom svodi, nažalost, na uvoz robe. Srpska privreda je doživela velike ekonomske gubitke i kao posledica toga, i zastarele tehnologije i tehnoloških procesa u velikom broju preduzeća došlo je do preusmeravanja sa domaćih proizvoda ka uvoznim proizvodima.