Voćarstvo je primenjana nauka izrazito agrobiološkog karaktera. Obuhvara preko dvadeset voćnih vrsta s velikim brojem soti raznovrsnih po istorijskom postanku i biološko - privrednim osobinama, pa otuda i vrlo osetljive prema uslovima života i gajenja.
Voćarstvo ima zadatak da proučaca bilošle i morfološke osovbine pitomih voćaka, ekološke činioce, načine razmnožavanja i negovanja. Kao takvo, voćarstvo je ogranak arbolikulture, koja se bavi proučavanjem uslova i načina gajenja svih srvenastih biljaka.
Nikada ranije u svojoj mnogovekovnoj istoji voćarstvo nije bilo izloženo velikim revolucionarnim promena kao u poslednjih treidesetak godina. Brz razvitka voćarsta uslovljen je naučnim i tehničkim progresom. U prvom planu su instezifikacija i mehanizacija u voćarstu, zatim menjanje sortimenta i uvođenje u proizvodnju novih kvalitetnijih sorti sa većim biološkim potencijalom, iznalaženjem novih i ekonomnih sisitema gajenja i formiranje odgovorajaće krune prilagođene vrsti, sorti i ekološkoj sredini.
Za privredu voćarsto je od velikog značaja. Voćarska proizvodnja i tgovina po važnosti i vrednsoti jednaka je onom u ratarstvu, stočarstvu i povrtarstvu. Voćarstvo predstavlja jednu od najprofitabilnijih grana poljoprivrede. Korist voćarstva je višestruka. Plodovi voća imaju veoma važnu ulogu u poboljšanju ishrane, obezbeđenju zdravlja i lečenju mnogih bolesti. Voće ima hranljivu, dijetoprofilaktičku, zaštitnu i terapeutsku vrednost. Voće je bogato mineralnim materijama, kiselinama, aromatičnim materijama i vitaminima. Mineralne materije i vitamini imaju zaštitnu ulogu u organizmu tako da se korišćenjem plodova može preventivno uticati na pojavu mnogih oboljenja. Neke vrste voća kao što su trešnja, limun, orah sadrže i izvesnu količinu joda a ovaj element je neophodan za normalno funkcionisanje štitne žlezde. Voće kao što su: limun, narandže u svojim vegetativnim organima sadrže medikamentozne materije (isparljiva ulja, balzame, smolaste izlučevine) koje imaju antiseptičko dejstvo. Pored voća u svežem stanju u ishrani se koriste i prerađevine od voća: suvo voće, kompoti, sokovi, dzemovi, marmelade, sirupi, voćno vino,... Voćna stabla se koriste u dekorativne svrhe, ne samo za ulepšavanje okoline nego već i za njeno poboljšavanje, povećavaju količinu kiseonika u vazduhu.