Po mnogima proces globalizacije doveo je do značajnije uzajamne povezanosti i zajedničkih finansijskih ulaganja kompanija u proizvodne procese i istraživanja. Može se reći da je najčešća saradnja između inostraniog i domaćeg partnera mada ovo nije šablon jer danas ima veoma malo velikih kompanija koje se mogu nazvati nacionalne već se za većinu može reći da su globalnog karaktera.
U procesu izvršavanja zajedničkog posla utvrđuje se proporcija dobiti koja može da varira od finansijskog do tehnološko-inovativnog dogovora. Bolje rečeno dogovor može biti zasnovna na podeli dobiti po završenom poslu ili pak podeli inovacije koja je bila proizvod zajedničkog rada. U velikoj meri ovaj dogovor zavisi od oblika zajedničkog ulaganja, tj. ulaganje partnera u postojeće preduzeće, ulaganje partnera u deo postojećeg preduzeća ili ulaganje partnera u novoosnovano preduzeće.
Najvažniji cilj zajedničkog ulaganja ili saradnje jeste izbegavanje kreditnog zaduživanja ili pak istupanje ispred konkurencije novim tehnološkim dostignućima tj. modernizacijom proizvodne tehnologije itd. Poslednjih nekoliko godina svedoci smo ujedinjavanj velikoj broja koroporacija kako bi se stvorili različiti udruženi oblici i time ostvarila određenja prednost na tržištu.
Ovaj efekat globalizacije često koriste multinacionalne kompanije koje žele da se probiju na novo tržište. Ulaganjem u lokalna preduzeća preko kojih testiraju tržište i ispituju mogućnosti i potencijal ciljnog tržišta. Ovaj proces ulaganja najčešće je kratkog vremenskog roka da velikim brojem klauzula koje je potrebno da lokalno preduzeće ispuni kako bi se proces ulaganja nastavio.
Upravljanje finansijama je osnova poslovnih ili korporativnih finansija. Obezbeđenje novčanih sredstava za poslovanje nosi sa sobom rizik kako u pogledu ulaganja tako i sposobnosti vraćanja sredstava o roku. Način finansiranja zavisi od stepena rizika i stope profita. Poslovne ili korporativne finansije razmatraju bitne finansijske odluke koje utiču na strukturu finansijskog kapitala. U okviru poslovnih finansija donosi se važna odluka o načinu finansiranja investicija. Pri izboru ulaganja u portfolio mora da se odluči kada, koliko i kako da se uloži. Potrebno je primeniti metode procene prinosa i rizika da bi se primenila odgovarajuća poslovna i investiciona strategija. U procesu globalizacije privrede sve je više kompanija koje se odlučuju za zajednička ulaganja kako bi se izbeglo kreditno finansiranje od strane banaka.
Ipak nisu finansije uvek presudan faktor za ujedinjavanjem kompanija. Kako što je u radu već pomenuto razlozi mogu biti tehnološke i inovativne prirode, mogu biti potkrepljene zauzimanjem većg tršišta ili pak novog tršita, povećavanja konkurentnosti itd.
Stiče se međutim utisak da je proces integracija kompanija prevazišao nacionalne okvire svih država, korporacije su postale veće sile od država. Ono što svakako zabrinjava jeste da su velike kompanije u vlasništu ili delom u vlasništvu u skoro svim "manjim" kompanija na globalnom nivou. Po nezvaničnim podacima globalnom ekonomijom upravlja samo 12 velikih korporacija koje imaju svoj uticaj u svim proizvodnim i uslužnim branšama. To govori da je moć čitavog ekonomskog društva usresređena na veoma mali krug i da se on konstantno smanjuje ujedinjavanjima, što nikada nije dobro ni za ekonomiju ni za narod.