Brojni su prikazi pozitivnih iskustava visoko razvijanih zemalja u kojima se promoviše razvoj najuspešnijih preduzeca, koji pokrecu privredni rast i razvoj zemlje i regiona u kojima su locirana preduzeca. Inspirativan je primer razvijanja klastera u visoko razvijenim zemljama: država pomaže razvoju najuspešnijih preduzeca (star preduzeca), koji povlace razvoj MSP, svoje kooperative, i posle nekoliko godina ti regioni postaju najrazvijeniji regioni sveta. Usled navedenog jedan od strategijskih ciljeva razvoja u visoko razvijenim zemljama je razvoj MSP. Nedostatak glavnih resursa: vremena, finansijskih sredstava, proces tranzicije i dugogodišnja kriza u upravljanju velikim sistema uticao je da i u našoj zemlji ovo postane strategijski cilj razvoja.
Najvažnije prednosti MSP su:
• bolje korišcenje materijalnih i ljudskih resursa,
• veca fleksibilnost i dinamicnost na podsticaje koji dolaze sa tržišta ili od nove tehnologije.
• Brže reaguju na promene tražnje izazvane tehnološkim i konjunkturnim promenama: primenu novih materijala i tehnoloških postupaka; promenu proizvodnih programa u vreme pada konjunkture;
• brzo reaguju na zahteve tržišta u pogledu kvaliteta proizvoda i proširivanju asortimana proizvoda; brzo reaguju na pracenje novih modnih trendova i dr;
• velika prilagodljivost promenama, koja su rezultat razvoja inovativne aktivnosti i sposobnosti preduzetnika za brzu primenu inovacija (proizvoda, procesa, sirovina i usluga), nove tehnologije, know-how i zapošljavanja strucnih kadrova;
• ulaganjem u novu proizvodnju i strucne kadrove, vecom specijalizacijom proizvodnje, bržim tehnološkim promenama i primenom savremenih metoda upravljanja obezbeđuju vecu efikasnost i konkurentnost na domacem i inostranom tržištu;
• doprinose rastu fizickog obima proizvodnje, DP i ND; smanjuju potrebu za uvozom, jer se pretežno orijentišu na domace izvore sirovina i energije, cime pozitivno deluju na stanje spoljnotrgoviskog bilansa zemlje;
• cesto koriste nus produkte i otpatke velikih firmi, kao svoje sirovine, cime smanjuju ekološke zagađivanje prirodne sredine;
• obezbeđuju samozapošljavanje clanova porodice i angažovanje sopstvenih sredstava za finansiranje proizvodnje;
• doprinose otvaranju novih radnih mesta i rastu zaposlenosti u privredi, usled razvoja kooperantskih odnosa sa velikim firmama, njihovog velikog broja i cesto naglašenog radnointenzivnog karaktera proizvodnje; apsorbuju radnu snagu otpuštenu usled modernizacije, automatizacije i kompjuterizacije, doprinose bržem razvoju, strukturnim promenama i prilagođavanju velikih kompanija; smanjujuci stepen nezaposlenosti ublažavaju socijalne napetosti i predstavljaju važan amortizer potencijalnih društvenih problema; uticu na platežno sposobnu tražnju i održavanje određenog nivoa potrošnje stanovništva;
• zbog svoje organizaciono-proizvodne i tehnološke fleksibilnosti, kao i malog broja zaposlenih radnika, bankrotstvo ili likvidacija ovih preduzeca ne dovodi do socijalnih problema i potresa.