Danas je opšte prihvaćeno da menadžment predstavlja kontinuiran proces obavljanja poslovnih aktivnosti koji se odvija putem sledećih menadžerskih funkcija: planiranja, organizovanja, vođenja i kontrolisanja; zatim da je menadžment delotvorno znanje koje poseduju i primenjuju menadžeri na zaposlene (koji imaju svoja znanja) u cilju otkrivanja kako postojeće znanje može najbolje da se primeni da bi se dobili rezultati i ostvarili organizacioni ciljevi; da u svim menadžerskim funkcijama menadžeri donose odluke i sprovode te odluke posredstvom drugih ljudi; i da je najvažnija efikasnost, a efikasnost znači „raditi stvari na pravi način“.
Menadžment je veoma atraktivna profesija. Ovo zbog toga što je reč o profesiji koja, ako se uspešno obavlja, omogućava visoke finansijske koristi, ugled, moć i vlast. Od menadžera se traži prvo: uspeh, drugo: uspeh i treće: uspeh tj. samo uspeh. Uspeh od menadžera ne zahtevaju samo vlasnici kapitala. Uspeh zahteva i porodica, uspeh je potreban i samom menadžeru (kao ličnosti). Jer, uspeti za menadžera znači ostvariti lične ciljeve, izbeći nastanak negativnih posledica koje donosi neuspeh, obezbediti opstanak na datom menadžerskom položaju i stvoriti osnovni uslov za uspon u karijeri.
Menadžment kao profesija sve ovo traži od menadžera te samim tim stvara veliki stres, što može da rezultura neuspehom koji, kao što smo rekli, nije u ‘‘opisu posla‘‘. Ako dođe do neuspeha javlja se potreba za brzim uspehom koji može da dovede do brzopletosti i ponovnog pada što bi svakog menadžmenta koštalo posla ili čak i profesija tj. nemogućnosti ponovnog rada u menadžmentu. Zbog svega ovoga menadžment moramo gledati i kao veštinu. Sama veština rada menadžmentu i jeste ta sposobnost menadžera da balansiraju između posla, porodice i svojih ličnih nagoveštaja i stavova. Opet u samom preduzeću potrebno je ostvariti balans između zaposlnih i menadžera, potrebno je motivisati zaposlene na rad, preaktivne usmeriti u pravom smeru, opravdati kapitalistima svoje planove itd. i sve to naravno u sklopu svakodnevnih aktivnosti i naravno ljudskog faktora, punog iznenađenja. Taj sklad koji poseduju visoko cenjeni menadžeri je više nego za divljenje.
Ako menadžment posmatramo kao sistem vlasti, odnosno kao grupu ljudi koji poseduju ovlašćenja da upravljaju poslovima i ljudima, onda je potrebno da se ova grupa ljudi detaljnije analizira i definiše. Ti ljudi su menadžeri i predstavljaju nosioce menadžmenta kao sistema vlasti, a ujedno i obezbeđuju izvršavanje upravljačkih, odnosno menadžerskih procesa u preduzeću ili drugoj organizaciji
Značaj menadžmenta u poslovnom sistemu nije nov, ali je on višestruko povećan tokom globalizacje i sprovodenja dostignuća naučno-tehnološke i komunikacione revolucje. Ta su dostignuća, uslovila sveobuhvatne promene u društvu i dovela menadžment u samo središte važnosti sveukupnih činilaca poslovanja i razvoja organizacje. U svakom poslovnom sistemu postoji mreža procesa koja može biti jednostavna i vrlo složena, što zavisi od veličine i postavljanja poslovnog sistema. Svaki poslovni sistem treba da utvrdi poslovne procese, izvrši njihovoo dekomponovanje i odredi odgovornosti i ovlašćenja za njihovo obavljanje.
Polazeći od toga, pod procesom u oblasti menadžmenta podrazuemeva se skup međusobno svrsishodno povezanih postupaka aktivnosti kojima se ostvaruju ciljevi utvrđeni strategijom i politikom menadžmenta.. Osnovni zadatak menadžmenta organizacje je definisanje strategje i politike poslovnog sistema, kroz utvrđivanje seta različitih ciljeva, po sadržaju i prioritetu u ostvarivanju. Strategija, politika i ciljevi utvrduju se radi jasnog fokusa koji usmerava poslovni sistem. Jedan od osnovnih zadataka menadžmenta je određivanje željenih rezultata i usmeravanje organizacje ka tome da primeti i iskoristi svoje resurse da bi dostigla svoje ciljeve.
