Osnovna snaga organizacije su ljudi. Zato ključ krajnjeg uspjeha leži u načinu na koji kompanije odabiru i organizuju ljude.

Mali broj lidera u organizacijama je prepoznao potrebu radikalnog redizajniranja filozofije kompanije koje zahteva usmerenost na individualno učenje, odnosno ličnirazvoj pojedinca. Kazuo Inamori, osnivač i predsednik komapnije Kyocera (svetskog lidera u naprednoj tehnologiji keramike koja se upotrebljava u elektroničkim komponentama, medicinskom materijalu i svojoj ličnoj liniji komunikacijske opreme i automatizacije kancelarija), rekao je sledeće: “Bilo da se radi o istraživanju ili razvoju, menadžmentu, ili bilo kojem drugom aspektu poslovanja, aktivna snaga su “ljudi”. Ljudi imaju svoju vlastitu volju, svoje vlastite želje i svoj način razmišljanja. Ako zaposleni nisu sami dovoljno motivisani da bi postigli ciljeve rasta i tehnološkog razvoja, jednostavno nema tehnološkog razvoja.”

Slično kao i Inamori, Bill OBrien, predsednik kompanije Hanover Insurance kaže da menadžeri moraju redefinisati svoj posao. Oni moraju odbaciti “stare dogme o planiranju, organiziranju i kontrolisanju” i “svoju odgovornost za živote velikog broja ljudi smatrati gotovo svetom”. Prema OBrienu, osnovni zadatak menadžera je u “stvaranju boljih životnih uslova”.

Postavljanje vizije (ono što želimo) i jasna slika realnosti (kad smo sigurni u ono što želimo) stvara nešto što se zove “kreativni napor”: sila koja spaja viziju i realnost, a uzrokovana je prirodnom tendencijom ka rešenju. U stvari, sama bit ljudskog znanja je u podsticanju i podupiranju kreativnog napora u ljudima. Ljudi s visokom nivoom znanja kroz svoju težnju za stalnim učenjem postižu rezultate koje zaista žele u životu, iz čega i proizlazi duh organizacije koja uči.

Zanimljivo je reći da, ne treba biti mnogo intelektualno sposoban i uvideti koliko od svega onoga što je u ovom radu rečeno postoji u našoj zemlji. Možemo slobodno reći da je u našoj zemlji menadžemt ljudskih resursa u potpunosti nerazvijen. Sami uslovi u kojima zaposleni rade, odnos menadžera prema zaposlenima i klima koja je najčešće visoko napeta, najbolji su pokazatelji veoma niskog stepena razvijenosti menadžmenta ljudskih resursa.