Motorno učenje tj sticanje motornih veština, obuhvata učenje određenih pokreta, radnji ili razvijanje motornih veština, kao šti su: sviranje na nekom instrumentu, ra na nekoj mašini, veština skijanja, izvođenje gimnastičkih vežbi i sl. Motorne veštine se uče postepeno, obično učenjem manjih celina pokreta i njhovim povezivanjem u složene aktivnosti i radnje. Za njihovo učenje neophodno je važbanje tj. praktično izvođenje. Tokom vežbanja opada broj pogrešnih a povećava se broj tačnih pokreta, smanjuje se grčevitost i krutost pokreta, preterana napetost mišića i anagažovanje mišićne snage, a uspostavlja se sklad i lakoća izvođenja pokreta. U početku vežbanja, neophodna je svesna kontrola pokreta, koja sve više opada a povećava se njihova automatsko izvođenje.
Sticanje motornih veština ima svakako najvažnije mesto u našem životu od samog rođenja. Od učenja prvnih i osnovnih motornih pokreta hodanja, stezanja, ustajanja, pa sve do komplikovanih i zahtevnih pokreta u sportu ili svakodnevnom životu, mi ne prestajemo da učimo nove pokrete. Danas se u školskim ustanovama pridaje veoma malo značaj razvijanju motornih sposobnosti učenika. Primetan je konstantan porast odsustvovanja učenika sa časova fizičkog vaspitanja i toga smo i sami bili svedoci. Mišljenja sam da je potrebno dodatno zalaganje svih odgovornih lica i nas samih, kako bi se povratila i shvatila uloga fizičkog vaspitanja u društvu i uloga u fizičkom i psihičkom razvoju učenika.
Takođe sam mišljenja, da od samog predavača zavisi koliki će uticaj ostaviti na učenike i na njihovu želju za aktivnošću i razvijanju svoje motorike. Treba im staviti do znanja da je telesna snaga nosioc naše psihičke snage, i još jednom potvrditi izredu “u zdravom telu, zdrav duh”.
Motorne veštine su, najjednostavnije rečeno, dobro naučene radnje čoveka koje angažuju posebne delove muskulature prilikom izvođenja različitih tehničkih akata. Motorne veštine, dakle, pored toga što su rezultat učenja i što zahtevaju veliki broj ponavljanja da bi ih dobro naučili, karakteriše izvanredno prilagođavanje, ekonomija u izvođenju, kao i tačnost u postignuću. Mada se zbog visokog stepena automatizacije, o motornim veštinama često govori u kontekstu dinamičkih, motornih stereotipa, motorne veštine odlikuje fleksibilnost.
Povratna informacija omogućava eliminaciju grešaka, kao i upoređivanje sa drugima u konkretnoj aktivnosti u cilju njenog unapređenja. I, najvažnije, što je povratna informacija specifičnija, konkretnija, odnosno preciznija, to je efikasnija. To je čest izvor grešaka u radu trenera ili nastavnika. U želji da njihova analiza izvršene aktivnosti ima što više efekta, obično daju uopštenu povratnu informaciju.
Fizičko vaspitanje je oblik fizičke kulture za koji je posebno karakteristično to što se u najvećoj meri ostvaruje u institucijama sistema obrazovanja i vaspitanja, i u tome se ogleda veličina i značaj fizičkog vaspitanja. Fizičko vaspitanje je sistematski i celishodno oragnizovan proces sticanja motornih veština, znanja i sposobnosti, jačanja zdravlja i razvoja psiho-fizičkih snaga i sposobnosti učenika.
