Planinski turizam predstavlja relativno novu dimenziju turizma, nastao kao potreba ljudi koji žive u velikim gradovima da pobegnu od gradske vreve i prepuste se lepotama planina. Danas planinski turizam ima širok spektar ponuda koji se proteže od sportskih disciplina do ekonomskih konferencija. Iz tog razloga u svim zemljama koje imaju mogućnost razvoja planinskog turizma postoji aktivna politika izgradnje Turističkih centara na obroncima planina. Najpoznatiji planinski turistički centri u Srbiji su Kopaonik i Zlatibor, mada za njima ne zaostaje ni Tara a sve aktivini su Stara Planina, Divčibare itd.

Jasno je da su Kopaonik i Zlatibor planinski turistički centri ali sa veoma različitim turističkim potencijalom i ponudom. Ako se za Kopaonik može reći da je dinamičan, aktivan i buran, za Zlatibor se može reći da je opuštajući, staložen i miran. Jednostavno ova dva turistička centra trenutno predstavljaju najbolje što Srbija ima od planinkog turizma.

Sagledavajući osnovne smeštajne kapacitete može se zaključiti da je osnovna razlika između Kopaonika i Zlatibora raspoređenost ovih kapaciteta. Smeštajni kapaciteti Kopaonika su u velikoj meri zasnovani na hotelskom i apartmanskom smeštaju dok se u privatnom smeštaju nalazi mali broj kapaciteta. Za razliku od Kopaonika na Zlatiboru je situacija drugačija, veći broj smeštajnih kapaciteta nalazi se u privatnom vlasništvu i domaćinstvima a manji broj u hotelskom i apartmanskom smeštaju. Sagledavanjem cena smeštaja može se zaključiti da je cena smeštaja na kopaoniku za oo 30% iznad cena na Zlatiboru.

Naravno najvažnija razlika upravo je vreme posećivanja ove dve planin. Kopaonik je najatraktivniji tokom zimskih meseci, dok je Zlatibor najatraktivniji tokom letnjih meseci, mada je mnogo konstantniji u odnosu na Kopaonik tokom cele godine.