Poznato je da je kod nas u proteklih 20 godina usled raspada zemlje, ratnih okruženja, izbeglištva, sankcija, sive ekonomije, korupcije, nezaposlenosti, invalidnosti, nesklada između društvenih i ličnih potreba i mogućnosti došlo do promena i poremećaja u gotovo svim područjima života. Te promene utiču na različita ponašanja i reakcije ljudi, pa i na porast kriminaliteta uopšte. Uzrok porasta krivičnih dela može se potražiti i u raskoraku između realnih društvenih potreba i mogućnosti s jedne strane i društvenih normi (moralnih, pravnih, običajnih i religijskih) s druge strane, koje su proistekle iz drugačijih društveno-ekonomskih i političkih okolnosti. Stoga se bez popravljanja materijalne, ali i moralne, situacije u društvu ne može očekivati smanjenje broja razbojništva i svih oblika nasilja koje se pri tom javljaju. Nepovoljne prilike i stanje u društvu i jaz između normativnih zahteva i društvenih, pa i ličnih, vrednosti je očigledan i posledice su svakodnevno prisutne, ne samo u obezvređivanju morala, već i u grubom i nasilnom kršenju pravnih normi.

Razbojništvo predstavlja jedan od najčešćih oblika kršenja pravnih normi. Razbojništvo karateriše osnovno obeležje tj. svojstveno većini dela iz ove grupe - namera pribavljanja protivpravne imovinske koristi za sebe ili drugoga. Ona je tesno povezana sa objektima ovih dela: to su predmeti koji imaju materijalnu vrednost, tako da se njihovim oduzimanjem ili prisvajanjem ostvaruje neka korist kao što je njihovo korišćenje, prodaja, iznajmljivan­je drugom uz nadoknadu i si. Ovu nameru ne treba izjednačavati sa koristoljubljem, koje kao motiv ponašanja odražava sklonost ka bogaćenju, pohlepi za novcem, korišćenju svake situacije da se do njega dođe, itd. Kod dela razbojništva prinuda predstavlja delo koje prethodi krađi i prinuda predstavlja sredstvo za oduzimanje stvari. U slučaju razvojništva vremenski razmak između prinude i krivičnog dela krađe ne sme da postoji razmak, već se ove dve faze posmatraju kao kontinuiran proces. Iz primera koji su implementirani u rad može se videti da je "maštovitost" razbojnika raznovrsna, da su žrtve najčešće zbunjene, iznenađene i ne pružaju skoro nikakav otpor, što i jeste osnovna namera razbojnika pri izvršenju krivičnog dela.Na kraju mogu reći da je krivično delo razbojništva veoma rasprostranjena pojava u našem društvu i de je veoma teško boriti se protiv ove pojave i kod nas i u svetu iz očitog razloga, a to je brzina dešavanja zločina, zbunjenost i iznenađenost žrtve, maskiranje i prikrivanje lica razbojnika i veliki broj ovakvih dela što značajno umanjuje mogučnost hvatanja počinioca dela.