Informacija pokreće svet. Danas, više nego ikada tokom ljudske istorije informacija je postala neprokosnovena po pitanju značaja. Svetu u kome danas internetom pritiče milijarde informacija u sekundi, u potpunosti je zavistan od pravovremenih i „pravih“ informacija. Ekonomija, grana ljudske delatnosti koja predstavlja oslonac čitavog ljudskog društva bez informacija ne bi imala nikakvu mogućnost razvoja. Najvažnije informacije u ekonomskom kontekstu dolate iz računovodstva.
Računovodstvo je staro koliko i čovekova poslovna delatnost i društveno organizovanje. U starim spisima prvih poznatih civilizacija nalaze se pisani dokumetni koji ukazuju na postojanje vođenja troškova. Na nekim rimskim zgradama zabeleženi su i troškovi izgradnje obejkata. Razvojem čovečanstva i postavljanjem kompleksnijih zadataka pred „obračunavanje troškova“ razija se i računovodstvo i raste značaj računovodstvene informacije.
Internacionalizacija poslovanja, probijanje nacionih okvira poslovanja i visok stepen konkurentnosti u velikoj meri utiče na sulove poslovanja i odnosa poslovnih sistema sa okolinom. Da bi došlo do poslovnog uspeha kompanije danas imaju potrebu za ponošeenjem pravovremnenih poslovnih odluka kako na internom tako i na eksternom planu. Računovodstvo je oduvek bilo izvor informacija koje omogućavaju kompanijama donošenje odluka i razvojnih ciljeva.
Tačne informacije koje pruža računovodstvo omogućava preuzetnicima, vlasnicima, akcionarskim grupacija i drugim poslovnim subjektima da prave bolje finansijske odluke, određuju pravac poslovnog delovanja i upravljaju marketinškim procesima. Korisnici informacija računovodstva mogu biti kako interni tako i eksterni. U interne korisnike možemo svrstati već pomenute menadžere, vlasnike itd. dok bi eksterni korisnici bili kreditori, poreska uprava i drugi državni organi, potrošači itd.
Osnovno pojmovno određivanje računovodstva
Računovodstvo se smatra veštinom, tehnikom, naučnom disciplinom i delom upravljačkog sistema poslovnih subjekata. Možemo ga definisati kao logičko zaključivanje na osnovu prethondnih iskustava ali i kao vidič za buduće poduhvate. Osnovna funkcija računovodstva jeste pružanje informacija o poslovanju kompanije. Infomacije se pružaju upravljačkom kadru (menadžerima, investitorima itd) u cilju ukazivanja na određenje parametre koji se koriste u procesu poslovnog odlučivanja.
Informacije koje računovodstvo pruža pre svega treba da imaju manje troškove izrade od koristi koju informacije mogu da donesu. Informacija mora biti razumljiva korisniku inače nema nikakvu vrednost i mora biti korišćenja pri donošenju poslovnih odluka. Stoga informacija koju pruiža računovodstvo generalno mora biti važna, upotrebljiva i uporediva.[1] Bez parametara prema kojima se informacije mogu uporediti (izveštaji od prethodne godine, tromesečni, izvaštaji drugih kompanija itd) informacija neće imati od koristi poslovnom subjektu.
Razvoj tehnologije je jedan od faktora koji je u velikoj meri unapredio računovodstvo. Računovofstveni informacioni sistemi predstavljaju kamen temeljac uspeha kompanija. Tehničke inovacije omogućavaju znatno bržu obradu podataka, formiranje verovatnoća, projekcije budućih finansijskih pokazatelja, graničnih okvira itd. Ove projekcije omogućavaju kompanija da prate svoj razvoj, finansijske tokove, prihod, troškove itd. i u procesu realizacije planove vrše potrebne korekcije kako bi se dostigli zacrtani poslovni ciljevi.
Računovodstvo predstavlja podfunkciju funkcije upravljanja. S obzirom na to da računovodstvo predstavlja jedini potpun sistem kvantitativne analize u preduzeću, logično je da zauzima centralno mesto u informisanju menadžmenta preduzeća. Poslovno računovodstvo ima zadatak obuhvatanja i nadzora nominalnog (finansijskog) i realnog robnog toka. Shodno tome, poslovno računovodstvo ima zadatak količinskog i vrednosnog obuhvatanja i nadzora tokova novca i učinaka koji nastaju u procesu poslovanja.[2]
Računovodstvo se vodi velikim brojem načela i standarda koje nećemo navoditi u radu, ali mogu se pomeniti načela poslovne promene, kontinuiteta poslovanja, novčanog merila, uzročnosti i opreznosti. Svako od načela definiše i upravlja računovodstvenim procesima.
[1] Finansijsko računovodstvo (http://vpsle.edu.rs/wp-content/uploads/2015/11/FIB-1-Finansijsko-racunovodstvo-i-Klasa-0.pdf) str. 7.
[2] Grupa autora: Računovodstvo I, SRRS, Beograd, 1994, str. 12
