Ekspanzija koju je računarstvo i informatika doživela poslednjih godina odrazila se i na poslovanje i na način obračunavanja i rešavanja određene problematike kao i na računovodstvene i statističke programe. Do kakvih promena je nova tehnologija dovela teško je opisati rečima, jer je brzina, efikasnost i preciznost višestruko povećana, a najbolji pokazatelj je to da se danas nepoznavanje rada na računarau smatra nepismenošću.

U prvom delu rada pomenućemo samo neke od programa koji se koriste za tabelarno izračunavanje, pošto je njihov procentualni učinak korišćenosti veoma mali u odnosu na MS Excel.

U drugom delu radu ćemo prikazati i predstaviti u kratkim crtama neke od mogućnosti najpoznatijeg tabelarnog programa današnjice Excel-a. Ovaj program za tabelarna izračunavanja  jeste visokointeraktivni računarski program koji se sastoji od radnih listova niza redova i kolona prikazanih u prozoru čiji se sadržaj može pomerati. Presek reda i kolone naziva se ćelija i u nju se može upisati broj, tekst ili formula koja obavlja određenu računsku operaciju koristeći podatke iz jedne ili više ćelija. Kopiranje i premeštanje ćelija, kao i menjanje formula u okviru radnih listova, obavlja se veoma jednostavno. Radni list se može sačuvati u datoteci ili izbrisati, pošto posluži svrsi. Ćelije radnih listova se mogu formatirati na različite načine i odštampati. Osim toga, grupe numeričkih ćelija mogu poslužiti za izradu dijagrama i mapa. Najznačajnija prednost elektronskih radnih listova jesu formule koje automatski preračunavaju rezultat ukoliko promenite podatke u nekoj od ćelija koje one koriste. To znači da, kada jednom podesite radni list definišući formule, ovaj "model" možemo da koristite za istraživanje različitih mogućnosti gotovo bez dodatnog napora.

U zadnjem poglavlju prikazaćemo korišćenje MS Excel – a na konkretnom primeru Telekoma tj. greškama i kvarovima koji dovode do prekida  telefonskog saobraćaja. To ćemo prikazati tabelarno i grafički što nam opet pokazuje vrednosti i mogućnosti već pomenutog Exsela i jasno navodi na zaključak da je negovo korišćenje neophodno u današnjem informatičkom društvu.