Породично право се уобичајено посматра у своја два вида: породично право као грана (део) позитивног права и породично право као део правне науке. Правни систем се састоји од безброј правних норми којима се уређују различити друштвени односи.
Породично право представља скуп правних норми којима се регулише породица и односи између чланова породице. Нормама породичног права регулишу се односи који настају поводом формирања породице, њеног трајања и, евентуално, престанка постојања. Ови односи се заснивају на вези мушкарца и жене, с једне стране, и рађању и облицима сродства, с друге стране. Овим, првенствено природним везама, право даје форму и одређује њихов обим и садржину.
Породично право је и посебна научна дисциплина. Она се бави систематизовањем правних норми, њиховим уопштавањем и груписањем у правне институте, изналажењем заједничких начела и критичким разматрањем и промишљањем нових и бољих решења. Бави се и нормама породичног права из прошлости и предлаже нова решења за будућност. Предмет интересовања је и упоредно право. Предмет породичног права су породичноправни односи у којима се обезбеђују животне потребе чланова једне породице.
Субјекти породичних односа, имају различит положај и улогу (супружник, родитељ, дете, сродник, усвојитељ, усвојеник). Једно исто физичко лице може имати током живота различите положаје. Оно може постати субјект породичног односа самим рођењем (нпр. права детета у односу на родитеље), док се у другим случајевима захтева одређен узраст или способност (нпр. за закључење брака или усвојење).
Породични односи су првенствено личне природе - тичу се права и дужности личне природе између супружника, родитеља и деце, сродника. У мањем обиму, предмет регулисања су и имовински односи (обавеза издржавања, одговорност за потребе брачне заједнице, итд). Само неки типични имовински односи спадају у породично право.