U istraživanju finansijske politike svako preduzeće je pod uticajem brojnih faktora od kojih zavise rezultati poslovanja. Zato je nužna opreznost u donošenju finansijskih odluka i ustanovljavanju instrumenata finansijske politike.
Ali, dok s’ jedne strane, preteran opreznost može da smanji efikasnost poslovanja usled izbegavanja rizika, s’ druge strane, neopreznost može da ugrozi ne samo efikasnost, već i opstanak preduzeća. Za pravilno vođenje finansijske politike preduzeća važna je finansijska analiza poslovanja kao osnova za donošenje odgovarajućih odluka.[1]
Finansijska analiza se bavi istraživanjem, kvantificiranjem i analitičkim interpretiranjem funkcionalnih relacija koje postoje između bilansnih pozicija (bilansa stanja i bilansa uspeha), sa ciljem da se omogući validna ocena finansijske pozicije rentabiliteta poslovanja preduzeća. Na ovaj način definisana finansijska analiza upućuje na analizu poslovnih sredstava i izvora finansiranja ovih sredstava, i na analizu poslovnog rezultata koji se dobija međusobnim poređenjem poslovnih prihoda i poslovnih rashoda u nekom vremenskom roku. Normalno da finansijska analiza ne mora da se zadrži samo na ovim fundamentalnim finansijskim izveštajima, već za predmet istraživanja može da ima i druge izveštaje koji odražavaju finansijski položaj preduzeća.[2]
Informaciona podloga za finansijsku analizu su osnovni finansijski izveštaji o stanju i uspehu preduzeća – bilans stanja i bilans uspeha, a u novije vreme i bilansi tokova gotovine i aneks.
Ciljevi finansijske analize mogu se podeliti na opšte i posebne. S’ obzirom na predmet finansijske analize, u literaturi je uglavnom prihvaćeno široko rasprostranjeno mišljenje da su ispitivanje i ocena finansijske situacije i merilo rentabilnosti uloženog kapitala, kao i pružanje svrsishodnih informacija o tome određenim korisnicima, opšti ciljevi finansijske analize.
Vlasnici kapitala u akcionarskim društvima prevashodno su zainteresovani za ostvarenu rentabilnost jer od nje zavisi prihod koji ostvaruju učestvujući u raspodeli rezultata po osnovu uloženog kapitala (dividende). Na drugom mestu je njihov interes za sigurnost uloženog kapitala. Otuda i potreba i zainteresovanost akcionara za analitičkim i drugim informacijama, na bazi kojih odlučuju o tome da li da zadrže ili prodaju akcije preduzeća, odnosno da li da kupuju nove ili ne. Kreditore prvenstveno interesuje sigurnost i pravovremenost povraćaja odobrenih kredita. S’ tim u vezi, danas preovladava shvatanje da se osiguranje odobrenih kredita primarno obezbeđuje rentabilitetom, a sekundarno visinom neto imovine, za razliku od ranije dominirajućeg mišljenja koje je u prvi plan isticalo neto imovinu kao garantnu supstancu za odobrene zajmove. Državni organi mogu u određenim situacijama da zahtevaju od pojedinih preduzeća određene analitičke izveštaje. Na primer kada nadležni državni organi razmatraju i ocenjuju poslovanje javnih preduzeća, zatim kada država učestvuje u ekonomsko-finansijskoj konsolidaciji nekih preduzeća. Statistički organi koriste izvorne bilansne informacije za izradu društvenih računa, odnosno za izračunavanje društvenog proizvoda nacionalnog dohotka. Pored toga, oni mogu zahtevati od preduzeća određene analitičke pokazatelje koji su produkt finansijske analize, čija je statistička obrada i praćenje predviđeno programom statističkih istraživanja. Privrednim komorama i poslovnim udruženjima su potrebne analize o efikasnosti poslovanja i ekonomsko-finansijskom položaju značajnih preduzeća, na osnovu kojih se može sagledati njihovo mesto u okviru grupacije ili grane. Sindikat je zainteresovan za politiku raspodele u preduzeću, sigurnost radnih mesta i perspektivu zapošljavanja novih radnika. Konkurenti žele informacije na bazi kojih mogu da ocene razlike u finansijskom i rentabilitetnom položaju i njihove uzroke. Brojni specijalizovani svetski časopisi iz oblasti privredne publikacije praktikuju da objavljuju godišnje liste značajnih analitičkih pokazatelja izračunatih na nivou privredne grane odnosno grupacije.
[1] Hrustić H.: Finansijski mendžment, Alfa-graf NS, Novi Sad, 2005.
[2] Nerandžić B., Dickov V., Perović V.: Ekonomika moderna, Stylos print, Novi Sad, 2004.
