Pravilan psihofizički razvoj dece je od velike važnosti. Jedan od načina da se deca pravilno razvijaju jeste svakako bavljenje sportom. Sport u službi dece bi trebao da bude imperativ svakog savremenog društva. Ulaganje u dečiji sport i razvoj ulaže se u pravilan razvoj nacije. Deca su predstavnici budućih naraštaja koji trebaju da formiraju neko novo društvo, koliko se pažnje posveti deci toliko se obezbeđuje budućnost celokupnog društva.
Sport kao pojava u savremenom društvu predstavlja mogućnost da se zdravo razvija organizam svakog čoveka (rekreativna fizička aktivnost) ali i sredstvo da se kroz profesionalni sport zarade velike količine novca. Ta druga pojava je sve više u ekspanziji i narušava izvorne potrebe sporta koje imaju sve odlike humanosti. Profesionalni sport traži rano regrutovanje mladih sportista koji su veoma osetljivi na principe na kojima se zasniva profesionalizam. Takvim pristupom mogu se ugroziti osnovne fiziološke i psihološke potrebe deteta za učešće u sportu. Kao rezultati pristupa dece u takvim uslovima može se javiti mnoge loše pojave i odustajanje dece od bavljenja fizičkom aktivnošću.
Da bi se napravila razlika između dečijeg sporta i profesionalnog sporta potrebno je ulaganje dosta napora kako bi se dečiji sport stavio u svoje okvire u kojima bi se poštovali osnovni principi i načela pedagoškog, sociološkog, biološkog razvoja. Okruženje u kojem bi se mogli kontrolisati rad klubova, škola sportova i drugih aktera koji se bave učešćem dece u sportu. Kontola bi svakako obuhvatila programe po kojima se sprovode trenažni procesi, kao i stručnosti i sposobnosti trenera koji rade sa decom. Za rad sa decom bi trebali da rade visoko moralni, stručni treneri a ne treneri koji rade sa decom po kazni.
Prema povelji mladih sportista, sport bi trebao da bude dostupan svakom detetu (zdrava fizička aktivnost). Deca u sportskoj sredini trebaju da imaju sve uslove da ispolje svoj potencijal i da se bolje integrišu u društvo i zajednicu putem sporta. Takođe deca bi tako imala i adekvatan nadzor i sve psihofizičke anomalije bi mogle na vreme da se otklone sa ciljem da se stvore zdrave navike i usvoje prave vrednosti ponašanja (prosocijalnoponašanje).
Roditelji, treneri, sportski radnici, lokalne samouprave i ostali bi trebali da stvore ambijent u kome bi sport za decu predstavljao potrebu a ne luksuz. Edukacijom trenera i ulaganjem u infrastrukturu mogu se uz minimalne napore pokrenuti akcija za zdraviju i prihvatljiviju Srbiju. Mnoge razvijene zemlje su odavno ustanovile da zdrav život, sport predstavlja mnoge prednosti za društvo. Vršena su mnoga istraživanja koja su nedvosmisleno dokazala potrebu za posebnim tretmanom prema deci koja se bave sportom. Velike su razlike između sportskih načela kod treninga dece i odraslih.
Treneri koji rade sa decom i koji teže da zaštite decu i struku od mnogih koji žele da se oprobaju u trenerskom poslu a nemaju kvalifikacije. Trebaju pokrenuti inicijativu kojom će se propisati određena zakonska regulativa koja će, pre svega, štititi prava dece i mladih ali i trenere koji sa njima rade. Jedan od preduslova za razvoj dečijeg sporta jeste stručan i kvalifikovan kadar (treneri, pedagozi, psiholozi, dečiji lekari, sociolozi, menadžeri i dr.). Kada bi armija stručnih ljudi koji žele dobrobit dečijoj populaciji može uspeti da iskoreni lošu situaciju u sportu za decu kod nas. Srbija je nacija koja može da se pohvali odličnim sportskim rezultatima, ali nacija koja ne može da se pohvali zdravstvenom politikom. Sport je svojevrsan medijum za održavanje i poboljšanje zdravlja, ali ako se stavi u pogrešan kontekst i ako se pogrešno razume može izazvati dalekosežne posledice po pojedince i društvo.