Veliki broj izvori trvi da zajam i kamata postoje od samog početka uređenog trgovanja među ljudima. Potreba za uzimanjem zajma od poverenika može biti širokog spektra i može se kretati od građanina, preko kompanije pa sve do država što je jedan od osnovnih načina finansiranja današnjih država.

Finansiranje jeste jedan dinamičan proces koji ima za cilj pribavljanje novčanih sredstava. Kada je kredit u pitanju, pored sume koja je potrebna za finansiranje dolazi i kamata koja je ugovorom zaračunata u sumu finansiranja. Treba napomenutu da su jednako učestali krediti koje banke odobravaju građanima i privrednicima i da postoje veoma različiti sistemi ugovaranja zajmova (likvidnost preduzeća, broj zaposlenih itd) ali sistemi otplate su veoma slični.

Krediti se najčešće uzimaju za poboljšanje proizvodnje ili njeno održavanje ili u  slučaju sezonskih poslova. Kreditiranje tj. visina kamata i način otplate svaka banka određuje pojedinačno i samostalno mada može biti ograničena od strane države tj. može se vršiti koordinacija sa nacionalnom bankom kako bi se smanjile kamatne stope. Naša država je jedna od onih koje svoju privredu trenutno zasnijvaju na kreditima kako bi se omogućilo oporavljanje privrede i stvaranje povoljene ekonomske situacije.

Nužnost postojanja kredita u našoj privredi proizilazi iz: postojanja tržišnog mehanizma i robno-novčanih odnosa u privredi, potrebe racionalnog korišćenja slobodnih novčanih sredstava na mestima gde se postižu najveći ekonomski efekti, sistema planskog usmerenja celokupnog ekonomskog razvoja, racionalnog plasiranja novca i kredita u određene pravce, tj. grane, korišćenje svih kreditnih funkcija i prednosti u robnoj privredi.

Ugovaranje otplate kredita tj. zajma definiše se međusobnim dogovorom između poverioca i dužnika a u ovom radu će mo obraditi otplatu dogovorenog zajma unazadnim jednakim otplatnim kvotama. Početni deo rada vezan je za osnovne pojmove vezana za zajmove, dok je ostatak rada usresređen na centralnu temu rada.