Sagledavajući ekonomski sistem današenjeg ljudskog društva može se uvidete da postoji veoma jednostavan “prirodni” poredak ili ti “zakon” koji se zasniva na principu “ili pojedi ili ćeš biti pojeden”. Mnogili ekonomisti današnjece upoređuju ekonomske prilike u globalnoj privredi sa amazonskim prašumama ili arhaično džungom. Ogroman broj kompanija bori se za svoje mesto pod suncem, posluje se u svim branšama, od onih bazičnih industrijskih do današnjih nematerijalnih, uslužnih ifizički neopipljivih. Ipak svaki od sistema je veoma važan za postojanje ono drugog.
U ovakvim uslovima najvažniji faktor koji donosi prednost jeste ljudski resurs, menadžment i strategija. Naravno upravno navedenim redom funkcioniše mora da funkcioniše jedna organizacija. Bez ljudskog resursa ne postoji menadžment, a bez menadžmenta ne postoji strategija, bez strategija nema razvoja i nema organizacije.
Sam koncept strategije star je koliko i ljudsko društvo, ili bar ono koje nazivamo organizovano ljudsko društva. Sama reč stategija, koja se danas koristi u većem delu naše planete, vuče svoje korene iz grčkog jezika i odnosi se na efektivnost grčkih generala u vođenju bitki, pobđivanju i zadržavanju teritorija. Mmomže se reći da je i danas značenje ove reči očuvano u izvornom formatu, samo se ratovi ne vode oružjem već poslovnim potetima, tehnološkom naprednošću, ljudskim resursima a, ako sagledamo današnju ekonomsko političku scenu, vodi se i oružjem.
Strategijski menadžmet može se definisati kao konstantni proces organizacije koji je usresređen na analizu poslovnih procesa i resursa organizacije i konkurenata koji se koriste za stvaranje određenih proizvoda ili usluga. U literaturi se pominju četiri osnovne faze koji se moraju sprovesti kako bi se došlo do uspešne strategije i to: formulisanje, implemetacija, evaluacija i modifikacija ili pak 5 faza: postavljanje ciljeva, analiza, planiranje strategije, sprovođenje strategija i modifikacija i kontrola.
Cilje rada je da ukaže na kompleksnost razvoja strategije kompanije kao i na osnovne faze strategijskog menadžmenta. Prvo poglavlje rada ukazuje na značaja postavljanja realnih ciljeva od strane kompanije, dok drugo poglavlje rada govori o formiranju strategije i ukazuje na nivoe formiranja iste. Implementacija i evalucija strategije opisani su u nastavku rada ukazujući na potrebnu povezivanja svih nivoa stvaranja i realizacije strategije kao jedne celine koja se konstantno dopunjuje, reorganizuje i evoluira.
Formulisanje strategije se može definisati kao najprofitabilniji kurs kretanja kako bi se došlo do uspeha. Ova faza strateškog menadžmenta usmerena je na postavljenje ciljeva i identifikaciju načina kako ih postoći. Analiza korporativnih snaga, slabosti, šansi i pretnji može da otkrije kritične informacije i situacije o kojima u procesu sprovođnja strategije treba paziti.
Formulisanje strategije obuhvata utvrđivanje različitih puteva, odnosno različitih strategijskih opcija za ostvarivanje misija i ciljeva organizacije.[1] Ovaj proces je od presudnog značaja za uspeh kompanije. Jednom fomulisana strategija treba da bude prosleđena svim zaposlenima kako bi svaki zaposleni imao uvid u ciljeve, misiju i konkretno svoju svrhu. Kompnija koja nema formiranju strategiju ili ako sa njim nisu upoznati njeni zaposleni neće moći da se usresredi na svoj cilj ili pak zaposleni neće imati pravac usmerenja.
Formulacija strategije sastoji se od šest efektivnih koraka gde je prvi korak identifikovanje potrošača. Bez odgovarajuće baze korisnika, kojima je proizvod ili usluga potrebna nije moguće ostvariti uspeh. Tako npr. kompanija treba da se odluči da li će se baviti proizvodima masovne upotrebe sa velikim brojem konkurenata ili pak specijalizovane proizvode ili usluge sa niskim mstepenom konkurencije ali i veoma malim mogućnostima manevrisanja na tržištu.
Kompanija može da ostvari uspeh tako što će identifikovati ciljno tržište. Naravno ovo ciljno tržište ne treba biti usko definisano, npr. proizvodi su samo za ljude preko 55 godina, već treba da bude ciljno definisano za ljude koji npr. imaju “životnog iskustva”, na ovaj način kompanija se ne ograđuje od ljudi koji su mlađi od određenog broja godina a u isto vreme svojim aktivnostima i propagandom utiču na širu populaciju koja sebe smatra “iskusnim”.[2]
[1] Mašić B., Strategijski menadžment, elektronsko izdanje, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009. str. 218 (dostupno na www.singipedia.singidunum.ac.rs)
[2] The Saylor Fondation, Strategy formulation (dostupno na http://www.saylor.org/site/wp-content/uploads/ 2013/09/Saylor.orgs-Strategy-Formulation.pdf)
