Za uspešno upravljanje finansijskim sistemom u preduzeću neophodna je aktivnost analize finansijskog poslovanja tj. finansijske analize. Smatra se da postoje tri aktivnosti koje određuju nastanak i razvoj finansijske analize: finansijsko upravljanje,upravljačko računovodstvo i finansijsko računovodstvo.
Finansijska analiza se bazira na analizi finansijskih izveštaja. Posmatrano sa finansijskog aspekta, analiza poslovanja za potrebe menadžera, mora obuhvatiti analizu finansijskih rezultata, finansijskih uslova, finansijske strukture i promena u finansijskoj strukturi. U tom smislu, analiza finansijskih izveštaja predstavlja proces primene različitih analitičkih sredstva i tehnika pomoću kojih se podaci iz finansijskih izveštaja pretvaraju u uoptrebljive informacije relevantne za upravljanje hotelskim ili turističkim preduzećem.
Uobičajena analitička sredstva i postupci koji se koriste u analizi finansijskih izveštaja su: komparativni finansijski izveštaji koji omogućuju sagledavanje tokom vremena; sagledavanje tendencija promena pomoću serije indeksa; strukturni finansijski izveštaji; analiza pomoću pokazatelja; specijalizovane analize (predviđanje toka gotovine, analiza promena u finansijskom položaju, izveštaj o promenama bruto profita, analiza tačke pokrića).
U istraživanju finansijske politike svako preduzeće je pod uticajem brojnih faktora od kojih zavise rezultati poslovanja. Zato je nužna opreznost u donošenju finansijskih odluka i ustanovljavanju instrumenata finansijske politike.
Ali, dok s’ jedne strane, preteran opreznost može da smanji efikasnost poslovanja usled izbegavanja rizika, s’ druge strane, neopreznost može da ugrozi ne samo efikasnost, već i opstanak preduzeća. Za pravilno vođenje finansijske politike preduzeća važna je finansijska analiza poslovanja kao osnova za donošenje odgovarajućih odluka.[1]
Finansijska analiza se bavi istraživanjem, kvantificiranjem i analitičkim interpretiranjem funkcionalnih relacija koje postoje između bilansnih pozicija (bilansa stanja i bilansa uspeha), sa ciljem da se omogući validna ocena finansijske pozicije rentabiliteta poslovanja preduzeća. Na ovaj način definisana finansijska analiza upućuje na analizu poslovnih sredstava i izvora finansiranja ovih sredstava, i na analizu poslovnog rezultata koji se dobija međusobnim poređenjem poslovnih prihoda i poslovnih rashoda u nekom vremenskom roku. Normalno da finansijska analiza ne mora da se zadrži samo na ovim fundamentalnim finansijskim izveštajima, već za predmet istraživanja može da ima i druge izveštaje koji odražavaju finansijski položaj preduzeća.[2]
Informaciona podloga za finansijsku analizu su osnovni finansijski izveštaji o stanju i uspehu preduzeća – bilans stanja i bilans uspeha, a u novije vreme i bilansi tokova gotovine i aneks.
Ciljevi finansijske analize mogu se podeliti na opšte i posebne. S’ obzirom na predmet finansijske analize, u literaturi je uglavnom prihvaćeno široko rasprostranjeno mišljenje da su ispitivanje i ocena finansijske situacije i merilo rentabilnosti uloženog kapitala, kao i pružanje svrsishodnih informacija o tome određenim korisnicima, opšti ciljevi finansijske analize.
......
Finansijska analiza se bavi istraživanjem, kvantificiranjem i analitičkim interpretiranjem funkcionalnih relacija koje postoje između bilansnih pozicija (bilansa stanja i bilansa uspeha), sa ciljem da se omogući validna ocena finansijske pozicije rentabiliteta poslovanja preduzeća. Na ovaj način definisana finansijska analiza upućuje na analizu poslovnih sredstava i izvora finansiranja ovih sredstava, i na analizu poslovnog rezultata koji se dobija međusobnim poređenjem poslovnih prihoda i poslovnih rashoda u nekom vremenskom roku. Normalno da finansijska analiza ne mora da se zadrži samo na ovim fundamentalnim finansijskim izveštajima, već za predmet istraživanja može da ima i druge izveštaje koji odražavaju finansijski položaj preduzeća.
Ciljevi finansijske analize mogu se podeliti na opšte i posebne. S’ obzirom na predmet finansijske analize, u literaturi je uglavnom prihvaćeno široko rasprostranjeno mišljenje da su ispitivanje i ocena finansijske situacije i merilo rentabilnosti uloženog kapitala, kao i pružanje svrsishodnih informacija o tome određenim korisnicima, opšti ciljevi finansijske analize.
Predmet finansijske analize su finansijski izveštaji proizašli iz računovodstva preduzeća kroz redovan zaključak poslovnih knjiga. Činjenica da se računovodstveni izveštaji ne produkuju prevashodno za analitičke potrebe nameće obavezu analitičaru da informacionu osnovu prilagodi zahtevima finansijske analize. U tom kontekstu, obično je za valjanu i uspešnu analizu neophodno pripremiti finansijske izveštaje za analizu, odnosno razmotriti upotrebljivost bilansnih podataka tj. adekvatnost primenjenih postupaka bilansiranja, izvršiti konsolidovanje bilansa stanja i uspeha i klasifikovati bilansne podatke, zatim izabrati adekvatne instrumente analize i fiksirati značajne finansijske relacije.
[1] Hrustić H.: Finansijski mendžment, Alfa-graf NS, Novi Sad, 2005.
[2] Nerandžić B., Dickov V., Perović V.: Ekonomika moderna, Stylos print, Novi Sad, 2004.
