U radu smo videli osnovnu podelu kretanja, tj. kretanje tela može biti translatorno i rotaciono. Kod traslatornog kretanja sve referentne tačke (težište segmenata) na telu imaju paralelne putanje, te su im zato brzina i ubrzanja u nekom trenutku jednake. Iz toga proizilazi da je za opisivanje translacije dovoljno odrediti kretanje samo jedne tačke na telu.
Kod rotacionog kretanja ostvaruje se kretanje tela oko neke ose koja je uspravna (okomita) na pravac kretanja, a sve tačke (težišta pojedinih segmenata tela) imaju kružne putanje.
Pokret se može razmatrati sa raznih aspekata; anatomskog, biomehaničkog, fiziološkog, korektivnog, psihološkog, sociološkog, pedagoškog, estetskog, ...
Svaki rad ili bilo koja i kakva ljudska delatnost, uvek je izražena pokretom, odnosno kretanjem. Ali uprkos tome što čovekovi pokreti i kretanja u njegovom životu igraju važnu ulogu do nedavno je njihovom kompleksnom studiranju posvećeno veoma malo pažnje. Osnovni razlog tome bila je, složenost problema koji studija kretanja živog tela predstavlja. Ljudski pokret krajnje jednostavno odreden, predstavlja nekakvo pomeranje, kako pojedinačnih oblika tela, tako i kompletnog dela tela u prosturu. Pokret se dakle može ograničiti na translokaciju izolovanih segmenata tela i tada se odreduje kao segmentarno kretanje ili pak na transpoziciju kompletnog tela u odnosu na okolni prostor.
Čovekov pokret je najmanifestniji izraz telesne delatnosti čoveka, i može se shvatiti kao promena mesta čovekove telesne mase, prouzrokovana od strane čoveka, a vršena u prostoru i vremenu. Dakle radi se o prirodnoj pojavi, jednoj od mnogobrojnih i stalnih promena koje oko sebe zapažamo, a koje su ustvari predstavljaju razne oblike kretanja mase.
Kretanje čovjeka je njegova biološka, a sve i više kulturna potreba, uslov njegovog opstanka kao vrste, a i pojedinca. Moglo bise reći da potreba ze kretanjem nije vezana samo za čovekovu svest, tj. Da se čovek kreće samo onda kada to želi. U stvari, potreba za kretanjem je sastavni deo živog bića, jedan istorijski imeperativ, jer je kretanje faktor sa dominantnom ulogom u razvoju živih bića.
